Deca iz socijalno ugroženih porodica uživala na Tari

Glas javnosti

BEOGRAD - Oko 320 mališana iz socijalno ugroženih porodica iz Beograda tokom avgusta boravilo je u dečjim paviljonima na Mitrovcu na Tari. U odmaralištima Centra dečjih letovališta na Tari, Goču i Rudniku ovog leta boravilo je oko 700 mališana uzrasta od 5 do 12 godina, čiji je boravak finansirao grad Beograd, a pripomogle su i njihove matične opštine, kupujući im patike, trenerke i davajući džeparac...

Među decom iz siromašnih porodica su i ona koja su doskora živela u nehigijenskom naselju ispod mosta „Gazela“. Većini je ovo prvi put da se na duži period odvajaju od roditelja. O njima brinu socijalni radnici i romski asistenti poput Seade Ajvazović iz Surčina.  

– Roditelji su insistirali da i ja krenem, jer ih dobro poznajem, a pomažem im da ponekad prevaziđu jezičku barijeru. Polako ispravljamo neke pogrešne navike, ali se radi o dobroj deci koja, ako im se pravilno pristupi, hoće da poslušaju. Ovo letovanje je za njih veoma korisno – objašnjava Seada, i sama majka četvoro dece.

Zaposleni u ovom nacionalnom parku svesrdno se trude da mališanima ulepšaju svaki trenutak boravka. Deca imaju tri raznovrsna obroka, mogućnost korišćenja zatvorenog bazena, TV sale, stolova za bilijar, video igara. Obezbeđena im je celodnevna zdravstvena zaštita.

Pomoćnica direktora Svetlana Bijelić oličenje je ljubaznosti i predusretljivosti.

– Deca ustaju nešto pre osam, a potom na svežem vazduhu rade gimnastiku, onda idu na doručak i spremaju svoje krevete. Vaspitači im ocenjuju urednost u sobama i najbolji dobijaju diplome i kao posebnu nagradu –palačinke. Potom idemo u neku od ustaljenih šetnji, do Pančićeve omorike ili čak do Kozje stene, odakle se pruža predivan pogled na kanjon Drine. Posle ručka je popodnevni odmor, a nakon toga se deca bave sportom uz nadzor rekreatora. Uveče su im organizovana razna kretivna takmičenja, kviz, maskembal ili revija frizura – kaže Svetlana.

Desetogodišnja Nadica Živanović iz osnovne škole „Sveti Sava“ iz Mladenovca oduševljena je boravkom na Tari.

– Najviše mi se dopadaju šetnje ali i to što imam puno novih drugara. Super se družimo, jedva čekam da padne veče da pa opet idemo u diskoteku – otkriva Nadica.

Svetislav Radonjić iz osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ sa Vračara takođe uživa na planini.

– Dosta toga ću zapamtiti sa ovog letovanja. Ja sam danas bio golman. Moj tim je izgubio pet nula,  ali nema veze, sutra ćemo pobediti. Ovde dosta toga učimo, na primer kako da ne bacamo smeće i čuvamo prirodu. Baš nam je lepo – iskren je Svetislav.

Domaćini sa Tare uveli su običaj da svaka grupa deca u Parku prijateljstva posadi po jedan žbun. Dečaci sa punom ozbiljnošću pristupaju poslu i rupe u zemlji vrlo brzo bivaju iskopane. Devojčice se brinu da sadnice bude dobro posađene. Svi se trude da upamte koje je „njihovo“ drvo, jer se nadaju da će ga jednom opet videti.

U to nema nikakve sumnje. Tara je stara čekalica, svakoga sačeka da joj se ponovo vrati.

Autor: