Preoblikovanje odbrambene politike moglo bi da ojača grčko-turske odnose

SE Times

Prema novom nacrtu, Turska više neće smatrati grčki teritorijalni vodeni pojas "razlogom za rat". [Arhivski snimak]

Turska bi mogla da skine Grčku i druge susede sa svoje "liste pretnji", jer Ankara pokušava da unapredi odnose sa zemljama koje su kroz istoriju smatrane neprijateljima.

Zajedno sa Rusijom, Irakom i Iranom, Grčka bi mogla da bude skinuta sa liste zemalja koje se smatraju "pretnjom nacionalnoj bezbednosti", s obzirom da lideri vojske i vlade prerađuju ključni dokument o odbrambenoj politici. Nacrt je procureo u turske medije ove nedelje, ali plan će biti formalizovan u oktobru.

Dokument, poznat kao "Crvena knjiga" ili "Tajni ustav", prethodno je oblikovan prema bezbednosnim zabrinutostima vojske, ali se sada prerađuje kako bi se naglasila ekonomska saradnja, u skladu sa težnjom vlade Partije pravde i razvoja da ostvari spoljnu politiku nultog problema.

Dokument prepravljaju vlada, Nacionalna obaveštajna služba (MIT) i Generalštab.

Analitičari kažu da ta promena odražava želju da se unaprede odnosi između Turske i njenih suseda, kao i sve veću nadmoć civilne vlade na političkim poljima za koja se ranije smatralo da su isključivo u nadležnosti vojske.

"Turska prolazi kroz veliku transformaciju", rekao je za SETimes Bulent Keneš, glavni i odgovorni urednik dnevnika Tudejs zaman.

"Od 2002. godine zemlja teži boljim odnosima sa svojim susedima, ali je situacija bila stoprocentno drugačija pre deset godina, kada smo zemlje kao što su Iran i Grčka gledali kao neprijatelje. Danas se situacija potpuno promenila, pa je ponovna procena rizika normalna."

Keneš je rekao da su, u prošlosti, bezbednosne pretnje bile vođene uskim interesima vojske.

"Vojsci i institucijama oko nje potrebne su te vrste izgovora kako bi dominirali na političkoj sceni", rekao je on. "Vojno-civilni odnos u zemlji se promenio i sada Turska ne posmatra svoje susede sa bezbednosnog gledišta, nego sa gledišta trgovine i saradnje."

Prema nacrtu, grčki teritorijalni vodeni pojas veličine 19 km, u skladu sa međunarodnim standardima, Turska više neće smatrati "razlogom za rat", izvestio je list Sabah.

Odnosi između dva bivša protivnika su se poboljšavali u protekloj deceniji i trgovina je procvetala, ali obe zemlje i dalje imaju znatno vojno prisustvo duž sporne granice u Egejskom moru.

U Grčkoj je turska pretpostavka pretnje nastavila da podstiče ogromne vojne troškove, koji su proporcijalno najveći u odnosu na BDP, u poređenju sa bilo kojom drugom zemljom EU.

Slični tekstovi