Umetnost na meti lopova

Večernje novosti

KRAĐA Van Gogovog remek-dela “Cveće maka” iz kairskog muzeja Mahmud Halil, koje još nije pronađeno, pretvorila se u državnu aferu. Zamenik tamošnjeg ministra kulture Mohsen Šalan lišen je slobode, zbog sumnje da je nemarno obavljao svoj posao. Prema navodima britanskih agencija, Šalan nije zamenio neispravne sigurnosne kamere u muzeju.

DOBRA DESTINACIJANEKA od nestalih dragocenih dela pronađena su i u našoj zemlji, zahvaljujući saradnji srpske policije sa Interpolom. Tako su u jednom beogradskom stanu otkrivene četiri ukradene slike, vredne nekoliko desetina miliona evra, koje su izvorno bile u vlasništvu slovenačkog kolekcionara Franca Rimera do pre šest godina. Među 35 ukupno ukradenih dela, najvrednija su Pikasova “Borba bikova” i Rafaelova “Družina”.

Kradljivci su Van Gogovo platno, procenjeno na 50 miliona dolara, isekli iz rama. Ovo je drugi put da je ista omanja slika slavnog Holanđanina ukradena. Prvi put je to bilo 1978, i tek je posle deset godina pronađena u Kuvajtu.

I poznata bronzana skulptura “Žena sa fiokama” Salvadora Dalija iz 1964. godine, vredna više od sto hiljada evra, ukradena je ovih dana tokom izložbe iz belgijskog muzeja Belfort.

Da za kradljivce umetnina gotovo nema “nedostupnih” izložbenih prostora, govori i krađa iz Muzeja moderne umetnosti u Parizu, koja se dogodila pre nekoliko meseci. Vrednost ukradenih slika, Pikasov “Golub sa graškom”, Matisova “Pastorala”, “Drvo masline kod Estaka” od Braka, Modiljanijeva “Žena sa lepezom” i Ležerova “Mrtva priroda sa lusterima”, procenjena je na 500 miliona evra.

OMILJENDA je Van Gog omiljen među kradljivcima govori podatak da su na vrhu liste umetnina koje potražuje FBI još dva njegova dela. Iz Muzeja Vinsenta van Goga u Amsterdamu nestali su “Pogled na more iz Ševeningena” i “Vernici napuštaju crkvu u Nuenenu”. Nihova vrednost procenjena je na oko 30 miliona dolara.

U bazi podataka Interpola evidentirano je oko 30.000 ukradenih umetnina. To je skromna brojka u odnosu na čak 170. 000 umetničkih dela koje se širom sveta vode kao nestala. Na spisku nestalih dela je 167 radova Ogista Renoara, 166 dela Rembranta van Rejna, 175 autorskih primeraka Endija Vorhola i više od 200 umetničkih tvorevina Salvadora Dalija. Kriminalci koriste situacije kada nema dovoljne zaštite, pa je najveći broj krađa izvršen u crkvama, a na meti su i privatne zbirke.

Jedna od najspektakularnijih krađa odigrala se pre šest godina u Oslu. Dvojica maskiranih kriminalaca ukrala su sve slike Edvarda Munka, među kojima i čuveni “Krik”. Nakon ove krađe muzej je uložio oko 4,5 miliona evra u sistem obezbeđenja. Kradljivci najčešće rade u tandemu, tako je svojevremeno jedan “dvojac” iz muzeja u Bostonu odneo umetnička dela vredna 300 miliona dolara, među njima i Rembrantovu “Oluju na Galilejskom moru”.

Pre jedanaest godina, tokom novogodišnje večeri, iz Muzeja Ašmolan u Oksfordu, ukradena je slika Pola Sezana vredna oko tri miliona dolara. Na spisku nestalih je i čuvena Karavađova slika “Božić sa svetim Lorencom i svetim Franjom”, koja je ukradena u oktobru 1969. iz Palerma u Italiji. Iz Nacionalnog muzeja u Stokholmu nestale su tri slike čija je vrednost procenjena na 36 miliona dolara. Policija je uspela da pronađe Renoarovog “Malog Parižanina” i Rembrantov “Autoportret”.