Kraj zlostavljanju na poslu?

S media

Novi zakon o mobingu predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene koji zlostavljaju svoje kolege. Prema zakonu, mobing je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi radnika koje se ponavlja, a koje je povreda dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja i položaja zaposlenog.

Zakon prepoznaje tri osnovna oblika zlostavljanja: psihičko, fizičko i seksualno.

Da bi se neko ponašanje okarakterisalo kao mobing ono mora da se dešava sistematski i u toku dužeg vremenskog perioda, bar šest meseci.

Prema novim rešenjima, tužba protiv onoga ko zlostavlja može se podneti najduže šest meseci nakon poslednjeg konflikta.

Pravilnik o ponašanju poslodavaca i zaposlenih

Pravilnikom su regulisana opšta pravila ponašanja među kolegama, a većina su iz oblasti lepog vaspitanja. Svako odstupanje od ovog obrasca može da se tumači kao mobing.

Pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga:

-Prvi je sprečavanje žrtve da komunicira na radnom mestu, kroz viku, pretnju, vređanje, psovke, zabranu izjašnjavanja o poslovnom zadatku.

-Drugi oblik mobinga je narušavanje dobrih međuljudskih odnosa.

-Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje izgleda, hoda, govora, akcenta, tj. cele ličnosti.

-Četvrto je narušavanje profesionalnog integriteta zaposlenog kroz njegovo stalno kritikovanje ili nezadovoljstvo šefa rezultatom rada.

-U petoj grupi je narušavanje zdravlja zaposlenog kroz stalni prekovremeni rad.

-Šesta grupa je seksualno uznemiravanje.

Spisak poželjnih i nepoželjnih ponašanja je podugačak, a na poslodavcu je da svoje zaposlene detaljno upozna sa svim što mogu da očekuju na poslu. U suprotnom, očekuje ga kazna i do 800.000 dinara, sudski troškovi, a možda i plaćanje odštete.

Postupak rešavanja

Ukoliko neko smatra da ga kolega, ili šef namerno kinji i dovodi u situaciju pritiska, o tome treba da obavesti svog poslodavca, a može da se obrati i predstavniku sindikata, Odboru za bezbednost i zdravlje na radu, ili nekome sa spiska koji će narednih dana svaki poslodavac biti dužan da sastavi.

- U roku od tri dana bira se medijator koji će voditi postupak mirenja. To mogu da budu osobe iz firme u koje obe strane imaju poverenje, a nalazi se na spisku koji se sastavlja prema kolektivnom ugovoru ili se bira iz Agencije za mirno rešavanje sporova, Socio-ekonomskog saveta...

- U roku od osam dana treba da se postigne dogovor koji zadovoljava obe strane. Ukoliko do toga ne dođe, poslodavac piše akt da nije došlo do mirenja i radnik može da podnese tužbu sudu u roku od 15 dana.

- Za vreme trajanja procesa, koji se rešava po hitnom postupku, zaposleni ima pravo na bezbedno radno okruženje i redovnu platu.

- Po završetku procesa, moguće je pokrenuti novi postupak za naknadu pretrpljene štete.

Savet advokata je da vodite dnevnik svake situacije u kojoj je došlo do mobinga: dan, datum, sat, mesto, počinilac, opis situacije, prisutne osobe i svedoci,jer vam to može zatrebati ukoliko dođe do suđenja.

Zakon omogućava i da žrtva i svi svedoci budu zaštićeni od otkaza, kao i premeštaja sa radnog mesta. Takođe, oštećeni, sve vreme imaju pravo na punu platu.

Poslodavci strahuju od mogućnosti zloupotrebe ove odredbe od strane zaposlenih, jer po zakonu zaposleni koji su vodili postupak i svedoci u postupku, imaju pravo zaštite od otpuštanja i to godinu dana po okončanju postupka.

Posledice i reakcije na mobing

Budite svesni posledica, kako psihičkih, tako i fizičkih, koje mobing izaziva na vama. Simptomi mobinga mogu biti psihičke prirode (aneksioznost, depresije, napadi panike, itd.), fizičke prirode (nesanica, migrene, gubitak apetita, povećanje apetita, stvaranje povećane želudčane kiseline u organizmu, srčane smetnje itd.) kao i simptomi poremećaja u ponašanju ( gubitak samopouzdanja, osećaj beskorisnosti, gubitak samopoštovanja, itd ).

Istraživanja pokazuju da postoji i uobičajeni obrazac reagovanja na ovu vrstu zlostavljanja. Karakteristične su sljedeće reakcije:

1) Početno samooptuživanje - prva pomisao žrtve je da je sigurno on nešto pogrešio i da je problem u njemu.

2) Usamljenost - osjećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva se često srami zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa zato ne govori o svom problemu s porodicom i prijateljima.

3) Osjećaj bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je česta posledica mobinga.

Prema istraživanju Stafordskog univerziteta sprovedenog u Velikoj Britaniji, 75,6% žrtava mobinga ima zdravstvene posljedice, pati od depresije i ima pad samopoštovanja.

Istraživanja u Švedskoj i u u Italiji govore da 10 do 20 posto suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu.