Dupli namet za vikendaše

Večernje novosti

STRANCI u Crnoj Gori ne plaćaju isti porez na svoje nekretnine kao i državljani Crne Gore. To jasno ukazuje da su stranci, među kojima je najviše Srba, takozvanih vikendaša – obespravljeni.

Ovu činjenicu, na koju su ”Novosti” ukazale i kroz primer jednog Beograđanina koji je tužio Crnu Goru pred Međunarodnim sudom u Strazburu, pokušali su da demantuju nadležni po primorskim opštinama, ali bezuspešno.

NAMETI DRŽAVA se na elegantan način izvukla iz neprijatne situacije: omogućila je ogroman raspon plaćanja poreza na imovinu od 0,08 do 0,8 i to prebacila na opštine, koje su, opet, u zavisnosti od broja nekretnina stranaca - zacepile namete. Uz to, strani državljani plaćaju i turističku taksu, koja se izračunava tako što se na 15 kvadrata nekretnine projektuje jedan krevet. Vlasnik prosečnog stana dužan je da godišnje opštini plati oko 80 evra, plus taksu za smeće u vikendici u kojoj ne živi - 40 evra.

Gradonačelnik Bara Žarko Pavićević demantuje neravnopravnost, ali doslovce navodi da u njegovoj opštini ”svako ko nema prebivalište plaća duplo veći porez”.

Sekretar tivatskog Sekretarijata za ekonomski razvoj i finansije Ivan Novosel takođe kaže da su ”nekretnine građana koji nemaju prebivalište na teritoriji opštine Tivat, već ih koriste za odmor i rekreaciju, oporezovane većom poreskom stopom nego što je to slučaj kod onih koji imaju prebivalište”.

Nadležni tako ”demantujući” priznaju da nemaju isti tretman oni koji imaju prebivalište i oni koji ga nemaju.

U reči ”prebivalište”, koju treba čitati kao ”državljanstvo”, međutim, ogleda se začarani krug crnogorsko-srpskih odnosa.

PRINCIP ZAKONIMA Srbije i drugih zemalja svi koji imaju nekretnine imaju isti tretman bez obzira na status prebivališta. U Crnoj Gori je isti taj status oporezivanja uslovljen - prebivalištem koji se od referenduma stiče - ličnom kartom a ona, opet, državljanstvom.

Da bi, primera radi, Srbin dobio prebivalište u bilo kojoj opštini, prethodno mora da dobije ličnu kartu, a ona se stiče isključivo - državljanstvom. Priča o crnogorskom državljanstvu je već poznata. Ne mogu da dobiju ni oni koji su ovde rođeni, a kamoli oni koji imaju ”objekte za odmor i rekreaciju”. Upravo ovu kategoriju ”objekti za odmor i rekreaciju” uvela je crnogorska država ne bi li na mala vrata diskriminisala i drakonski oporezovala sve strane državljane - ali i svoje.

Dešava se, recimo, da rezident u opštini Tivat, koji je nasledio kuću, mora da plati sve dažbine 2,5 puta veće bez obzira na to što ima drugu adresu prebivališta - u istoj opštini!

Među vlasnicima ”objekata za odmor i rekreaciju” najviše je Srba. Prema nekim nezvaničnim podacima, samo na primorju ima 25.000 vikendaša iz Srbije.

- Tačno je - kažu Srbi u Crnoj Gori, koji iz razumljivih razloga ne žele da im navodimo imena - da postoji mogućnost manje stope poreza na nekretninu, ali se ona dobija dokazivanjem ličnom kartom!

Taj ”dragoceni” dokument u ekološkoj državi Srbi - poznato je nemaju.

Najjednostavnije da dobijete pravo na jednakost (posebno u plaćanju poreza) jeste ako u džepu imate najmanje 500.000 evra i hoćete da ih uložite u Crnu Goru. Ako još obećate da ćete graditi golf teren, hotele u obliku jedra i slične megalomanske projekte - onda, možda, ne morate ništa ni da platite.