I Dunav skriva arheološko blago

Olupine brodova, ostaci mamuta i bizona, ukrasni predmeti i posuđe samo su neki od važnih arheoloških nalaza koji se mogu pronaći u rekama.

Iako postoji fotografija na kojoj se jasno vidi momenat potonuća broda, gde se u pozadini nazire Gardoš, istraživači nisu uspeli da ga pronađu.

Parobrod Zemun je samo jedna od mnogobrojnih olupina koje leže neotkrivene u vodama naših reka. Podvodna kulturna baština u Srbiji još uvek nije zaštićena i zato je ovo jedan od pokušaja da se pokaže koliko je bitno da podvodni antikviteti budu u muzejima, a ne kako sada stvari stoje, u privatnom vlasništvu pojedinaca.

"Ono što je potrebno je angažovanje države u znatno većoj meri i čini mi se da država ima razloga da ratifikuje Uneskovu konvenciju o zaštiti podvodne baštine", kaže Gordana Karović iz "Akva et arhaeologia".

"Diskaveri i Džejms Kamerun su izgradili svoj renome na istraživanju sudbine Titanika i Bizmark krstarice, naša rečna istorija nije ništa manje siromašna i treba da i nju pratimo kroz filmove i knjige", kaže Zlatko Crnogorac iz Ustanova kulture "Parobrod".

Cilj organizacije "Akva et arheologia" je da pokaže srpskoj javnosti kako bi izgledala šetnja po koritu Dunava i Save kada bi njihove vode presušile. Oni podsećaju da ne smemo da zaboravimo na podvodno nasleđe koje predstavlja značajan segment naše istorije.

Potraga za parobrodom se nastavlja, a svi pronalasci biće objavljeni na mapi podvodnog arheološkog blaga.