Vremeplov: Umro Jovan Ristić

RTV

Danas je subota, 4. septembar, 247. dan 2010. Do kraja godine ima 118 dana.

1669. - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.

1768. - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristalica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814, bio je diplomata i šef francuske diplomatije. Povukao se iz politike 1830. posle Julske revolucije i pada kralja Šarla X. Čitavog života ostao je dosledni reakcionar. Dela: "Duh hrišćanstva" (čiji su deo kratki romani "Atala" i "Rene"), poema u prozi "Mučenici", "Put iz Pariza u Jerusalim", "Uspomene s onu stranu groba", epopeja o američkim Indijancima "Les Natchez", politički spisi "Istorijski, politički i etički eseji o prošlim i sadašnjim revolucijama razmatranim u odnosu na Francusku revoluciju", "O Bonaparti i Burbonima".

1781. - Španski naseljenici su - pod nazivom "Grad naše gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles) - osnovali grad Los Anđeles.

1809. - Rođen je poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Dela: zbirke pesama "Poezija", poeme "Anhelli", "U Švajcarskoj", "Benjovski", "Čas misli", "Kralj-Duh", drame "Kordijan", "Fantazi", "Mazepa", "Mindove", "Marija Stjuart", "Horštinjski", "Salomejin srebrni san", tragedije "Baladina", "Lila Veneda".

1824. - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

1862. - U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Osmanskog carstva posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.

1870. - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Napoleona III.

1884. - Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, okićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

1886. - Apački poglavica Džeronimo, vođa jedne od najvećih pobuna američkih Indijanaca protiv SAD, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

1906. - Rođen je američki biolog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. Znatno je doprineo istraživanjima genetske strukture virusa.

1907. - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji se inspirisao nacionalnim folklorom i afirmisao norvešku muziku u svetu. Najbolja dela ostvario je u malim formama poput klavirskih minijatura ("Lirski komadi"), 25 nordijskih narodnih pesama i plesova, svita "Holberg", "Poetičnih muzičkih slika", "Humoreski", solo pesama. Ostala dela: Klavirski koncert u a-molu, orkestarske svite "Per Gint", "Sigrud Jorsalfar", Gudački kvartet, Koncert za klavir i orkestar, tri violinske sonate, horske kompozicije.

1908. - Rođen je američki filmski režiser Edvard Dmitrik, autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD. Filmovi: "Unakrsna vatra", "Zbogom, ljubljena moja", "Plavuša iz Singapura", "Iza izlazećeg sunca", "Daj nam danas", "Žongler", "Mladi lavovi", "Plavi anđeo", "Drvo života", "Pobuna na Kejnu".

1929. - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" okončao je putovanje oko sveta.

1944. - Belgijske gradove Brisel i Antverpen oslobodile su u Drugom svetskom ratu britanske i kanadske trupe.

1963. - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946. predsednik vlade od 1947. do 1948. šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

1965. - Umro je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim Isusom".

1970. - U Čileu je Salvador Aljende kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi dobio izbore za šefa države. Uz obilatu pomoć Vašingtona, čileanska armija ga je oborila i uklonila u septembru 1973.

1974. - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

1989. - Umro je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon, autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora kriminalističkog žanra uopšte. Dela: romani "Lađar", "Noć na raskršću", "Mali doktor", "Megre postavlja zamku".

1992. - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, zbačen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

1995. - Pod geslom "ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1997. - U eksploziji tri bombe, koje su u Jerusalimu postavili islamski teroristi, poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.

1998. - Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj afričkoj zemlji.

1999. - U eksploziji koju su u petospratnu stambenu zgradu u Bujnaksku u ruskoj autonomnoj republici Dagestan podmetnuli čečenski islamski teroristi, poginulo je najmanje 64 ljudi, mahom žena i dece ruskih oficira.

2002. - Prema izveštaju objavljenom u SAD, finansijski gubici Njujorka, kao posledica islamističkih terorističkih napada na taj grad 11. septembra 2001, iznose između 83 i 95 milijardi dolara.

2004. - Najmanje 17 osoba je poginulo, a više od 20 je ranjeno pošto je bombaš-samoubica aktivirao auto-bombu u blizini policijske akademije u iračkom gradu Kirkuku.

2006. - Umro je australijski aktivista za zaštitu prirode Stiv Irvin, poznat širom sveta zahvaljujući svojim emisijama o divljim životinjama, prvenstveno krokodilima. Irvin je stradao pošto ga je raža ubola u grudi dok je ronio prilikom snimanja dokumentarnog filma.

2006. - Uspešno je obavljeno prvo testiranje (s putnicima) "Erbasovog" super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije, i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je čak 228 miliona evra.

2007. - Najmanje 24 osobe su poginule, dok je 66 ranjeno, u eksploziji dve bombe u pakistanskom gradu Ravalpindiju. Ravalpindi se nalazi u blizini prestonice Islamabada, i u njemu se nalazi komanda vojske i međunarodni aerodrom.

2007. - Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo je najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, pri čemu se još oko 200 ljudi vode kao nestali. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25.000 ljudi evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi - Mič, 1998. odneo je čak 10.000 života.

2008. - Umrla je Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke" najveće "piramidalne" prevare 1990-ih u Srbiji. "Dafiment banka" je osnovana oktobra 1991. bez ijednog dinara osnivačkog uloga i do prestanka rada, sredinom 1993. prema grubim procenama, ostala je dužna štedišama oko 150 miliona evra. U vreme najveće hiperinflacije u Srbiji 1993. ona je nudila mesečne i polugodišnje kamate i do 160 odsto.