Miloš Bugarin: Nije problem Salford, cela agrarna politika je pogrešna

SEEbiz

On je kazao da je moralo da dođe do poskupljenja brašna, jer je rod pšenice i u Srbiji i u svetu znatno podbacio u odnosu na planirani, a i kvalitet pšenice je znatno lošiji od očekivanog, tako da je cena brašna povećana sa 13 na 28 dinara po kilogramu.

Bugarin je ukazao i na podbačaj roda suncokreta, pa se u skladu sa zakonom ponude i potražnje može očekivati značajnije poskupljenje ulja, iako je u prethodnom periodu već zabeleženo povećanje cene.

"Imamo i veliki problem oko poskupljenja mleka, a još veći problem je nestašica mleka, koja nije posledica trenutne situacije već dugoročne neadekvatne agrarne politike", kaže Bugarin.

Prema rečima Bugarina, ne postoji dovoljno razumevanje i dijalog između proizvođača, prerađivača i potrošača mleka, kao i države kao posrednika i regulatora odnosa u tom lancu.

Podsetivši da se trenutno "vodi medijski rat" između Ministarstva poljoprivrede i investicionog fonda Salford, koji kontroliše 60 odsto srpske industrije mleka, Bugarin je napomenuo da je ta kompanija, kada je privatizovala četiri mlekare u Srbiji, mnogo učinila na popravljanju kvaliteta sirovog mleka, kroz opremanje i kreditiranje farmi.

On je naveo i da mali deo srpske industrije mleka ima mogućnost da proizvodi mleko klase koje zadovoljava standarde Evropske Unije (EU).

Da bi se proizvelo mleko po standardima EU, morate da imate i ulaznu sirovinu koja zadovoljava odgovarajuće standarde, a mali broj srpskih proizvođača mleka ima mogućnost da proizvede takvo mleko, jer nema sredstva da uloži u opremu, naveo je Bugarin.

On je naglasio da su izostale i subvencije i investicije u tom sektoru, koje bi na postojeći broj grla trebalo da budu preko 700 miliona evra "da bismo u dogledne dve do tri godine omogućili da gro srpskih proizvodjača mleka može da isporučuje mleko odgovarajućeg standarda".

Bugarin je napomenuo da je u srpskoj poljoprivredi u 2010. godini zabeležen znatno manji rast od planiranog, posebno u ozimim usevima i delom u prolećnim, kao i da se očekuje ozbiljan rast proizvodnje kukuruza, koji je ove godine zasejan na 1,26 miliona hektara i očekuje se rekordan rod te žitarice - osam odsto veći nego lani.

On je istakao i da je srpsko voćarstvo pretrpelo ogromnu štetu zbog nedovoljnog broja protivgradnih raketa za čiju blagovremenu nabavku je trebalo izdvojiti 200 hiljada evra i da je zbog toga nastao gubitak koji se procenjuje na oko milijardu dinara u poljoprivedi na svim usevima.