Inflacija pod kontrolom

Večernje novosti

Prvi dani septembra doneli su najave mnogobrojnih poskupljenja, ali i veće potrošnje države za bonuse penzionerima, subvencionisane kredite, isplate socijalno ugroženima...

Mada u zaključcima pregovora sa MMF povodom pete revizije aranžmana stoji da se ne očekuje probijanje planirane inflacije od maksimum osam odsto, među ekonomistima postoji sve veća bojazan da će pomenuta projekcija biti probijena bar za dva odsto.

U Narodnoj banci Srbije veruju da sama dodatna potrošnja u zemlji ne mora da izazove i bitne inflatorne pritiske.

- Vrlo je važno znati precizno o kom se iznosu rasta potrošnje radi, u kom pravcu će ta nova potrošnja ići i kako će se finansirati - ističu u centralnoj banci i podsećaju da ova institucija ne utiče na način trošenja budžetskih sredstava. - O tome će se Vlada izjasniti kroz najavljeni predlog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, kao i kroz predlog budžeta za narednu godinu. Ukoliko se budžetski deficit bude kretao u okvirima dogovorenim sa MMF-om, ako bude finansiran zaduživanjem na domaćem finansijskom tržištu i okrenut kontrolisano malom rastu potrošnje najugroženijih sektora stanovništva, očekivani inflatorni efekti će biti relativno mali.

NBS, kako kažu u ovoj instituciji, ima jasno postavljen inflacioni cilj koji treba da ostvari i zato kontinuirano prati celinu inflatornih uticaja.

UČEŠĆE

ZA ovu godinu, dogovoreno je da kontrolisane cene u ovoj godini u ukupnoj inflaciji učestvuju do 11 odsto, a 2011. godini za dodatnih pet do devet procenata. Inače, od početka prakse potpisivanja sporazuma između Vlade i NBS još ni jednom se nije dogodilo da se kontrolisane cene u potpunosti održavaju na ugovorenom nivou.

- Ukoliko bi inflatorni pritisci pretili da ugroze ostvarivanje tog cilja, to bi dovelo i do adekvatne reakcije monetarne politike - naglašavaju iz centralne banke.

Iz centralne banke podsećaju i da svako predviđeno finasiranje budžetskog deficita iz inostranstva, po pravilu, utiče na povećanje dinarske likvidnosti, što izaziva potrebu restriktivne reakcije monetarne politike. Takođe, finalna potrošnja okrenuta uvozu vrši pritisak na rast jaza u trgovinskom deficitu, a da potrošnja okrenuta domaćim proizvodima čiji proizvođači nemaju slobodnih kapaciteta ili imaju monopolsku poziciju može ojačati inflatorne pritiske.

Među robom i uslugama koje se najčešće pominju u kontekstu novih cena ponajviše je onih koje su pod kontrolom države. Tu su hleb, gorivo, gas, električna energija, javni prevoz, komunalne usluge... Praksa je da već nekoliko godina NBS sa Vladom potpisuje sporazum kojom ograničava učešće baš tih, kontrolisanih cena, u ukupnoj inflaciji. Za ovu godinu, ugovoreno je da kontrolisane cene u ovoj godini u ukupnoj inflaciji učestvuju do 11 odsto, a 2011. godini za dodatnih pet do devet procenata.

- Kroz sporazum Vlade i NBS, Vlada se obavezala da će rast regulisanih cena držati u predviđenim okvirima - podsećaju u centralnoj banci. - U slučaju da zbog višeg rasta regulisanih cena ne može da ostvari ciljanu inflaciju, NBS će to svakako navesti kao jedan od ključnih razloga neostvarenja cilja. U momentima kada NBS primeti da povećanje regulisanih cena preti da pređe dogovorenu granicu, na to će ukazati Vladi.

DINAR STAGNIRA

Dinar će u ponedeljak, 6. septembra, biti u stagnaciji prema evru, jer će neznatno oslabiti za 0,1 paru ili 0,001 odsto, tako da će zvanični srednji kurs evra iznositi 105,6269 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Centralna banka u petak nije intervenisala na deviznom tržištu, a od početka godine prodala je milijardu i 839,5 miliona evra da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.

NBS je 9. avgusta kupila 10 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi ublažila oscilaciju kursa, a pre toga je poslednji put intervenisala kupovinom deviza polovinom decembra 2008.