Jovanovići jedva skrpe

Večernje novosti

PROSEČNA srpska porodica ima tri člana, živi u gradu i nosi jedno od četiri najčešća prezimena - Jovanović, Pavlović, Petrović ili Popović. Otac ima 45 godina, a majka 41,5.

Uglavnom imaju srednju stručnu spremu i zarađuju svaki po 30.000 do 35.000 dinara mesečno. I ako neko od njih ima višu školu ili fakultet, to su po pravilu očevi.

APSOLUTNO SIROMAŠNI SUROVA statistika pokazuje da 530.000 punoletnih građana Srbije (6,9 odsto populacije) živi sa manje od 8.000 dinara mesečno, odnosno ne može da zadovolji ni osnovne životne potrebe. Najsiromašnija je centralna Srbija (9,3 odsto), Vojvodina (4,9 odsto), pa Beograd (3,8 odsto). Ako se kao parametar uzme ne potrošnja (što su kriterijumi Svetske banke), već prihodi domaćinstva (što je koncept EU), čak 17,7 odsto populacije spada u apsolutno siromašne, i prihodi su im manji od 12.828 dinara po punoletnoj osobi. U aprilu ove godine, prema podacima RZZS, stopa nezaposlenosti bila je 19,2 odsto. Najveća je bila u Vojvodini (20,9 odsto), a najmanja u Beogradu (14 odsto).

Ali zato žene obično nadžive svoje muževe, najmanje za pet godina. Jer, žene u Srbiji prosečno dožive 75, a muškarci nešto preko 69 godina.

I jedni i drugi, ako već ne umru od starosti, obično umiru od kardiovaskularnih oboljenja. Svaki četvrti supružnik ima problem sa gojaznošću, a svaki drugi povišen krvni pritisak. Sve je veći broj i porodica u kojoj bar jedan boluje od anksioznosti i depresije, kao rezultat svakodnevnog stresa i strepnje za posao i egzistenciju.

U prosečnoj srpskoj porodici najviše se troši hleb, a svinjsko meso se i dalje jede mnogo češće nego piletina ili junetina, dok se voće i povrće troši 15 puta manje nego u EU. Jedna „obična“ domaća porodica čak 40 odsto zarade svojih članova troši na hranu i piće, i još blizu 20 odsto na stanovanje (ako ne mora da iznajmljuje stan, a ako plaća kiriju ove cifre drastično rastu). Čak devet odsto prihoda ide im mesečno na troškove prevoza (benzin, pretplatne autobuske karte...), a samo pet odsto troše na garderobu i odeću.

Ali zato svaka porodica ima bar po jedan mobilni telefon! Kola koja voze prosečno su stara 16 godina, i godišnje pređu manje od 9.000 kilometara. Naravno, takva familija je i prezadužena: svaki stanovnik Srbije, pa i član naše „prosečne porodice“, u proseku duguje 750 evra na ime kredita, čekova, platnih kartica i lizing ugovora.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZZS), u Srbiji (bez Kosmeta) ima 2.215.272 porodice, od čega 1.620.046 živi u centralnoj Srbiji, a 595.226 u Vojvodini.

Njih 54,5 odsto su porodice sa decom, trećinu čine bračni parovi bez dece, a ostatak samohrani roditelji s mališanima. Zanimljivo je da je u selima i varošicama više bračnih parova bez dece nego u gradovima - svaka treća porodic (36,9 odsto njih) nema naslednike. U gradovima su najzastupljenije porodice sa jednim detetom.

Inače, prema podacima RZSS, prosečan broj dece u porodici je 1,62.

Iako je kult porodičnog života na ovim prostorima i dalje jak, ratovi, kriza, turbulentne devedesete, ubrzan način života i savremeni kapitalizam, uticali su na raspad ove „osnovne ćelije društva“. Razvoda je sve više (puca svaki peti brak), a mladi se sve kasnije venčavaju. U Srbiji su prošle godine sklopljena 36.853 braka, od čega je za 30.496 parova to bio prvi. Mladoženja je prosečno imao 30, a mlada 27 godina.

Dece je sve manje, a niži prirodni priraštaj od nas ima samo Bugarska. Zato imamo najstariju populaciju u Evropi.