Susret Borisa Tadića i Ketrin Ešton

To je saopšteno iz Kabineta predsednika Tadića. Predsednik Srbije je sedištu Evropske komisije u Briselu razgovarao sa Ketrin Ešton, u okviru pokušaja da Srbija i EU usaglase stavove o predloženoj rezoluciji o Kosovu. Sastanak koji je održan iza zatvorenih vrata i radna večera Borisa Tadića i Ketrin Ešton trajali su oko dva sata. Posle sastanka, koji je završen oko 21 čas, nije bilo izjava za medije. U kratkom saopštenju Evropske komisije koje je medijima prosleđeno iz Delegacije EU u Srbiji se navodi da je "sastanak pružio priliku da se razgovara o situaciji nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Eštonova i predsednik Tadić su se dogovorili da ostanu u kontaktu sutra." Do ovog susreta je došlo neposredno rasprave u Generalnoj skupštini UN o srpskom predlogu rezolucije o Kosovu, zakazane za 9.septembar, i nakon intenzivnih konsultacija Srbije i EU o tom tekstu. Članice EU načelno su usvojile odrednice za usaglašavanje stavova sa Srbijom za predstojeću raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, saznaje se u Briselu. U pitanju su usklađena stanovišta između zemalja Unije koje jesu i onih koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost u Prištini, i u tom dokumentu se ne spominju ni jednostrano otcepljenje Kosova, niti pregovori o svim otvorenim pitanjima, što je dosad tražila Srbija. Nude se, međutim, "dobre usluge" EU za pregovore Beograda i Prištine o pitanjima od praktičnog interesa, a u cilju okretanja budućnosti i jačanja evropske perspektive i Srbije i Kosova. Beograd pristaje na kompromis? Beogradski mediji izveštavaju da su intezivni kontakti već u toku, te da će Srbija najverovatnije pristati na kompromisni tekst rezolucije. Britanski stručnjak za Zapadni Balkan Tim Džuda kaže da bi i rezolucija koja je rezultat takvog kompromisa imala smisao: "Mislim da bi dala neku vrstu međunarodne podške, pa tako i podstrek, nekoj vrsti pregovora. Mislim da bi takva podrška UN i EU bila veoma značajna jer bi otvorila vrata nekoj vrsti pregovora Beograda i Prištine u budućnosti. Inače, mislim da će rezolucija, ako se Beograd i Brisel dogovore, biti 'konstruktivno dvosmislena', odnosno da će svako moći da učita u nju ono što želi. Srbija će moći da tvrdi da kosovsko pitanje nije konačno rešeno presudom Međunarodnog suda pravde. Zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova će pak moći da kažu da su urazumile Beograd i da su pokrenule pregovore dveju strana o tehničkim pitanjima." Nije li, međutim, Srbija insistiranjem na svojoj rezoluciji u Generalnoj skupštini UN postigla vrstu autogola - ne samo da je ugrozila odnose sa najvećim članicama Unije i Vašingtonom, već se postavlja i pitanje da li ih je Beograd takvim stavom gotovo prinudio da povežu pitanja Kosova i evropskih ambicija Srbije, iako su do pre samo nekoliko meseci ponavljali da su to dve sasvim odvojene teme? "Mislim da je već neko vreme potpuno jasno da su, dugoročno gledano, ta dva pitanja itekako povezana. To ne znači da će se od Srbije tražiti da prizna Kosovo već jedino da pronađe neki modus vivendi sa Prištinom. Što se tiče obraćanja Međunarodnom sudu pravde, čini se da ni to nije mnogo pomoglo Beogradu. Istina je nije došlo do talasa priznanja Prištine ali je isto tako tačno da je glavna politička poruka presude tog suda da je deklaracija kosovske nezavisnosti valjana i u redu." "Interni konsezus EU ne iznenađuje" Tim Džuda kaže da nije iznenađen time što je Unija postigla interni konsenzus o srpskom predlogu rezolucije uprkos tome što se pet članica čvrsto i uporno protivi kosovskoj nezavisnosti. Džuda navodi slučaj Slovačke i njenog ministra spoljnih poslova Miroslava Lajčaka, koji je svojevremeno bio slovački ambasador u Beogradu, pa evropski izaslanik na crnogorskom referndumu o nezavisnosti i, na kraju, i Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH. "Ono što je gospodin Lajčak rekao pre nekoliko da na kada sam ga video u Bratislavi jeste da je najvažnije da Evropska unija "ne uveze" balkanske svađe jer bi to bila 'smrt Evropske unije'. Drugim rečima, bez rešenja kosovskog problema, pa i situacije u Bosni i Hercegovini, nema ni ulaska u Evropsku uniju. Dakle, Slovačka želi da sarađuje sa članicama Unije koje jesu priznale Kosovo. Ona ne želi da dozvoli da Kosovo postane tema oko koje će se ozbiljno sukobiti sa najvećim članicama Unije. Slovačka traga za nekim srednjim putem i ne bih bio iznenađen kada bi Slovačka do kraja godine priznala pasoše prištinskih vlasti, ako ne već i kosovsku državu." Tim Džuda ocenjuje da je unutrašnja nesloga po pitanju konačnog statusa Kosova ipak ozbiljan problem za Uniju sa kojim će kad tad morati da se uhvati u koštac. U tome vidi i jedan od razloga što se Ketrin Ešton toliko angažovala oko tog pitanja: "Sama po sebi takva nesloga možda i nije toliko značajna. Međutim, utisak je da Unija za sada nije preterano uspešna ni u Bosni i Hercegovini, ni na Kosovu, što ozbiljno narušava njen kredibilitet. Zato mislim da je vreme da Evropska unija i Ketrin Ešton mnogo odlučnije pristupe pitanju zapadnog Balkana." Sporazum EU i Srbije bi olakšao, ako ne obavezno i ubrzao, evropsku integraciju Srbije, smatra Džuda. U suprotnom, ako se Srbija odluči za konfrontaciju, to bi definitivno zaustavilo taj proces na duži rok: "Kosovo i Srbija mogu beskrajno da se natežu oko priznanja zemalja kao što su Honduras i Granada. Međutim, jedino priznanje koje je važno Prištini je ono iz Beograda. Dakle, dok se to ne dogodi, Kosovo i Srbija biće međusobni taoci i daleko od Evropske unije. Takvo njihovo natezanje prosto troši političku volju i energiju koje bi lideri Srbije i Kosova mogli, i morali, da ulažu u poboljšanje života svojih sugrađana oko čitavog niza drugih pitanja."