Poslednja ponuda Beogradu

e-Novine

Predsednik Tadić i Eštonova će u Briselu sagledati u kojoj su meri uspeli napori za usaglašavanje stavova Srbije i EU o predloženoj rezoluciji o Kosovu. Do susreta dolazi dva dana uoči rasprave u Generalnoj skupštini UN o srpskom predlogu rezolucije o Kosovu i nakon intenzivnih konsultacija Srbije i EU o tom tekstu. Članice EU načelno su usvojile odrednice za usaglašavanje stavova sa Srbijom za predstojeću raspravu o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, saznaje se u Briselu.

U pitanju su uskladjena stanovišta izmedju zemalja Unije koje jesu i onih koje nisu priznale samoproglasenu nezavisnost u Prištini, i u tom dokumentu se ne spominju ni jednostrano otcepljenje Kosova, niti pregovori o svim otvorenim pitanjima, što je dosad tražila Srbija. Unija nudi dobre usluge za pregovore Beograda i Prištine o pitanjima od praktičnog interesa, a u cilju okretanja budućnosti i jačanja evropske perspektive i Srbije i Kosova. Te odrednice Ketrin Ešton će izneti Borisu Tadiću s ciljem da se njima dopuni ili sačine usaglašeni stavovi EU i Srbije za razmatranje pitanja Kosova na Generalnoj skupštini UN.

Beogradski mediji izveštavaju da su intezivni kontakti već u toku, te da će Srbija najverovatnije pristati na kompromisni tekst rezolucije. Politika u izdanju od utorka piše da će nakon sastanka predsednika Tadića i Eštonove u Briselu definitivno biti poznat odgovor na pitanje da li će doći do dogovora sa Evropskom unijom o tekstu rezolucije koju je Beograd panični i ishitreno podneo GS UN povodom mišljenja MSP o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti. Izvesno je da se Eštonova neće mnogo udaljiti od stava koji je iznela 22. jula, a ono što se očekuje da će ponuditi predsedniku Srbije, jeste početak uspostavljanja odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog.

Iz neslužbenih izvora u Briselu Politika saznaje da su u toku intenzivne konsultacije kabineta predsednika Tadića sa kabinetom visokog predstavnika EU Ketrin Ešton, na pronalaženju kompromisnog teksta rezolucije, kao i da je EU uprkos razlikama usaglasila svoj stav. Zvaničnu potvrdu zajedničkog stava unutar EU trebalo bi neposredno uoči sastanka Ešton i Tadića da usvoji Političko bezbednosni komitet EU.

U Savetu EU nisu mogli da kažu koliko su blizu dogovora sa Beogradom, ali veruju da je najbolje rešenje – "novi početak". Države koje su priznale Kosovo ne žele da se u rezoluciji pominju pregovori o statusu, dok države koje nisu priznale nezavisnost Prištine ne žele da rezolucija prejudicira nezavisnost Kosova. Eventualna zajednička pozicija Brisela i Beograda trebalo bi da ojača jedinstvo u stavu EU prema Kosovu i donese dovoljan broj glasova za usvajanje rezolucije u UN.

Beogradski Blic tvrdi da srpska rezolucija o Kosovu neće biti povučena, ali bi mogla značajno da bude izmenjena amandmanima oko kojih se saglasilo svih 27 članica EU. Pozivajući se na diplomatske krugove u Briselu Blic tvrdi da su amandmani EU prihvatljivi i za Beograd. Taj list čak tvrdi kako će Tadić i Eštonova posle zajedničke večere, objaviti da je postignut dogovor.

Diplomatija bez vazduha: Vuk Jeremić

Photomontage: Zlica

U predlogu za promenu srpske rezolucije oko koga je postignuta saglasnost dvadeset sedmorice, ključne su tri stvari: izbacuje se konstatacija da je jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja problema, umesto na "razgovor o svim otvorenim pitanjima" Priština i Beograd biće pozvani na "dijalog", nema reči o tome da su u pitanju dve države i izbačena je rečenica "okretanja budućnosti i jačanja evropske perspektive i Srbije i Kosova", na kojoj su insistirale pojedine članice EU. Sami pregovori će biti pod pokroviteljstvom EU, a ne UN.

Usaglašavanje stavova između zemalja koje su priznale Kosovo i pet država EU koje to i dalje odbijaju trajalo je sve do nedelje. Najteže je dobijen pristanak Kipra koji spada među najtvrđe zagovornike da je jednostrana secesija neprihvatljivo rešenje za sporove između država. Za postizanje dogovora posebno značajno je bilo posredovanje i dobre diplomatske usluge Španije. Kako tvrdi izvor Blica iz Brisela, svih 27 zemalja stalo je iza usaglašenih formulacija, koje će amandmanima biti unete u postojeći tekst srpske rezolucije.

Dnevni list Danas takođe navodi da su se najviši srpski zvaničnici saglasili sa zajedničkim stavom EU, iza kojeg je stalo i pet zemalja koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Beograd je prema tim izvorima izrazio spremnost na značajne promene predloga rezolucije.

Dok se diplomatska igra zahuktava britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izjavio je da bi se Srbija, ukoliko bi ignorisala EU i „radila šta želi“, našla na putu izolacije. S druge strane, on je izrazio snažnu podršku Velike Britanije evropskim integracijama Srbije.

„Ključ za brze pregovore o pristupanju EU danas leži u stoprocentnoj posvećenosti, saradnji i zalaganju, a svako ko za to nije spreman ne treba da aplicira za članstvo“, rekao je Vordsvort na svečanom otvaranju 13. Letnje škole demokratije za jugoistočnu Evropu.

Vordsvort je rekao da će Srbija, ako preduzme potrebne korake, imati velikog prijatelja u Velikoj Britaniji.

„Srbija je angažovana u potpuno istom procesu kao njeni susedi, a za taj proces je potrebno vreme, pa zato nije mudro postavljati lažne rokove, jer to vodi ka razočaranju“, upozorio je britanski ambasador.

Iz Vašingtona je stiglo upozorenje od strane Dejmona Vilsona, potpredsednik uticajnog Atlantskog saveta Sjedinjenih Država, koji je u intervjuu za Glas Amerike rekao da rezolucija o Kosovu koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija ima negativan uticaj na odnose Beograda i Vašingtona.

„Predlog rezolucije perpetuira i produžava neizvesnost, što ne doprinosi pojašnjavanju situacije oko Kosova. Situacija je pretvorena u glavobolju za neke zemlje kao i određene teškoće u pogledu američko-srpskih odnosa i nastojanja da se ti odnosi podignu na viši nivo. Mislim da su potpredsednik Bajden i drugi pružili prijateljsku ruku Srbiji. Međutim, rezolucija je faktor koji sada komplikuje stvari“, rekao je Vilson.

To po njegovim rečima odnose dve zemlje vraća u prošlost i predsedniku Tadiću otežava da ostvari prave odnose sa predsednikom Obamom i nastavi svoje odnose sa potpredsednikom Bajdenom. Povodom niza nedavnih poseta američkih i evropskih zvaničnika Srbiji, Vilson je istakao da je veoma važno da stav Amerike i Evropske unije bude precizno predočen.

„Nejasnoće stvaraju utisak kod nekih u Beogradu da preduzimanje ovakvih koraka može da prođe bez posledica, jer smatraju da mogu da iskoriste razlike koje postoje, naročito među Evropljanima. Lično smatram da to samo podstiče lažne nade u Beogradu. Stvari se neće promeniti na Kosovu, što Srbija treba da uvaži. Što se tiče nekoliko nedavnih poseta zapadnih zvaničnika Beogradu, mislim da je njihov cilj bio da podsete Srbiju da treba da odustane od fokusiranja na Kosovo i da se najzad okrene pravoj budućnosti“, zaključio je Vilson.

On dodaje da se u Vašingtonu sve češće čuju glasovi onih koji ne vide razliku između politike predsednika Tadića i nekih nacionalistički orijentisanih stranaka u Beogradu.

„Postoji rizik da taktika Srbije otuđi ključne političke aktere u Vašingtonu i Briselu. Ruka koja je pružena Beogradu mogla bi da bude povučena. Ne verujem da bi srpski građani dobro primili dalje odlaganje evropske integracije svoje zemlje“, upozorio je Vilson.