O rezoluciji u Briselu i na Ist riveru

Mondo

Predsednik Srbije Boris Tadić visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton imaće radnu večeru, a njihov razgovor mogao bi da bude prilika da se, posle višednevnih diplomatskih kontakata na različitim nivoima, pronađe kompromisno rešenje koje ne bi prešlo "crvenu liniju" Beograda - priznanje nezavisnosti Kosova, ali koje bi zadovoljilo i velike sile.

Nezvanično, zemlje koje priznaju kosovsku nezavisnost imaju primedbe na tekst rezolucije koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN, čije zasedanje počinje u četvrtak, 9. septembra.

Beogradska štampa se bavi pitanjem šta će Eštonova danas u Briselu ponuditi srpskom predsedniku o Kosovu.

"Politika" piše da u predlogu EU za izmenu rezolucije Srbije, već podnesene UN, nema pominjanja "jednostrane secesije", da su "otvorena pitanja" zamenjena rečima "životna pitanja" i da izgleda da će ova ponuda biti stavljena pred Tadića kao "uzmi ili ostavi".

"Blic", pak, pozivajući se na diplomatske krugove u Briselu, piše da srpska rezolucija o Kosovu neće biti povučena, ali da bi mogla biti značajno izmenjena amandmanima sa kojima se saglasilo svih 27 članica EU.

Amandmani su prihvatljivi i za Beograd, saznaje "Blic" u vrhu srpskih vlasti i nagoveštava da će Boris Tadić i Ketrin Ešton, posle zajedničke večere, objaviti da je dogovor postignut.

"Danas" takođe citira više izvora bliskih državnom vrhu u Beogradu da su se najviši srpski zvaničnici saglasili sa zajedničkim stavom EU, iza kojeg je stalo i pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Tadić je ranije potvrdio spremnost Srbije da sarađuje sa Evropskom unijom u traženju kompromisa, ali je naglasio da Srbija neće pristati na dokument koji bi bio na štetu nacionalnih interesa Srbije.

"Srbija želi da se pitanje Kosova i Metohije rešava u dogovoru sa evropskim partnerima", istakao je predsednik Tadić najavljujući susret sa Eštonovom.

On je, međutim, naglasio da je moguć samo takav kompromis kojim bi, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti deklaracije Prištine o nezavisnosti, bili uvaženi nacionalni interesi Srbije, ali i interesi velikih sila.

Srbija, podvukao je više puta, neće priznati nezavisnost Kosova.

Da li će tekst "kosovske rezolucije" ostati nepromenjen do zasedanja u UN 9. septembra ili će Beograd i Brisel ponuditi novu, kompromisnu varijantu, trebalo bi danas da bude jasnije.

Dok šef države bude razgovarao sa prvim diplomatom EU, ministar spoljnih poslova Srbije doputovaće u Njujork, na zasedanje Generalne skupštine.

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, Jeremić će u Njujorku imati seriju susreta sa predstavnicima zemalja članica UN.

Jeremić je ranije objasnio da je cilj podnošenja rezolucije Generalnoj skupštini bio da se okonča proces započet u MSP, da se otvori put novim pregovorima o kompromisnom rešenju, da se obezbede regionalni mir i stabilnost, kao i da se izbegne sukob sa zemljama koje bi trebalo da budu partneri Srbije.

Međutim, potpredsednik Atlantskog saveza SAD Dejmon Vilson izjavio je da srpska rezolucija ima negativan uticaj na odnose Beograda i Vašingtona.

"Predlog rezolucije nastavlja i produžava neizvesnost, što... ne doprinosi pojašnjavanju situacije oko Kosova. Situacija je pretvorena u glavobolju za neke zemlje kao i određene teškoće u pogledu američko-srpskih odnosa i nastojanja da se ti odnosi podignu na viši nivo", rekao je Vilson za "Glas Amerike".

Potredsednik SAD Džozef Bajden i drugi pružili su prijateljsku ruku Srbiji, ali je rezolucija "faktor koji sada komplikuje stvari", rekao je Vilson i dodao da e veoma važno da stav Amerike i EU bude precizno predočen.

"Nejasnoće stvaraju utisak kod nekih u Beogradu da preduzimanje ovakvih koraka može da prođe bez posledica, jer smatraju da mogu da iskoriste razlike koje postoje, naročito među Evropljanima. Lično smatram da to samo podstiče lažne nade u Beogradu. Stvari se neće promeniti na Kosovu, što Srbija treba da uvaži", kazao je Vilson.

"Sadašnja strategija vlade u Beogradu potpuno potkopava Tadićevu prvobitnu strategiju. Lično smatram da postoji politička kalkulacija da pošto učlanjenje u EU iziskuje još dosta vremena, Srbija može da nastavi politiku pritiska na Kosovo i u međuvremenu možda uspe u otvaranju nekakavih razgovora o podeli Kosova", rekao je Vilson.

On smatra da bi mnogo veće izglede na uspeh imala politika fokusiranja na ulazak u evropski blok.

"Postoji rizik da taktika Srbije otuđi ključne političke aktere u Vašingtonu i Briselu. Ruka koja je pružena Beogradu mogla bi da bude povučena. Ne verujem da bi srpski građani dobro primili dalje odlaganje evropske integracije svoje zemlje", rekao je Vilson.

Međutim, prema Vilsonovoj oceni, sektor odbrane i bezbednosti je mnogo spremniji na reforme i evropsku integraciju od političkog vođstva Srbije.

(agencije/MONDO)