Preko Rače u budućnost

Večernje novosti

MOST koji je delio i sastavljao sudbinu jednog naroda, rasutog sa obe strane Save, od ponedeljka više nije usamljen. Stara železnička ćuprija na Rači, dva puta rušena, opevana u pesmama, zalivena izbegličkim suzama, oštećena točkovima švercerskih kamiona, dobila je “brata”: na samo metar

-dva od nje uzdigao se novi, elegantni most zbog kojeg su od 6. septembra Srem i Semberija, Srbija i Republika Srpska - bliže nego ikada.

Ta simbolika osećala se u ponedeljak u prohladnom septembarskom vazduhu i pre “svečanog otvaranja”. Iako je bilo najavljeno da će predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik vrpcu preseći tek oko 15 časova, već dva sata ranije narod sa obe strane Save načičkao se duž mosta.

Most je sagrađen za dve godine. Rok je probijen, kako to često biva, ali se svi danas kunu da nije do njih. Mada, znaju svi suve brojke: ćuprija je 400 metara dugačka, široka 11. Ima dve saobraćajne trake od po 3,3 metra i pešačku stazu sa obe strane. Gradiće se i pristupna saobraćajnica, duga 800 metara. Zasad je prilaz još preuzak.

Investiciju vrednu 13 miliona evra većinom je finansirala Srbija, iz Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, budžeta “Puteva Srbije”.

“Recituju” i ono još važnije: stari most sagrađen je još 1934. Još se poneko seća italijanskih neimara, koji su ga podigli i nadenuli ime kraljice Marije. Narod ga prozvao “Na Rači”, kao da je Rača reka...

Rušen je u Drugom svetskom ratu, pa obnovljen. Pisale su se ovde sudbine u poslednjem ratu. Bio je i glavni švercerski koridor sredinom devedesetih. Danas je švercera malo, pa njime prolazi jedva 1.000 automobila dnevno. Kamioni tu i tamo.

Tačno u 15.15, na sredini mosta susret iz samog vrha dveju država. Široki osmeh, rukovanje, pa snažan, srdačan zagrljaj predsednika Tadića i premijera Dodika. Tu je i predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajtić. Govori su kratki, ali slušaocima prijaju.

- Nismo uložili samo novac - ističe Pajtić. - Tu su i ljubav i nada. Ljubav, naravno, prema narodu Srpske, i nada da ovuda nikada više neće prelaziti izbeglice... To je bratski dar Vojvodine i Srbije građanima RS.

I Milorad Dodik priča koliko je objekat važan Republici Srpskoj. I zajedništvu naroda i privredi.

- Želimo moćnu i jaku Srbiju i posvećeni smo njenoj snazi - poručio je Dodik.

Predsednik Tadić, pre nego što će preseći vrpcu i, korak po korak, proveriti kvalitet mosta, sve tamo do table na kojoj piše “Dobro došli u Republiku Srpsku”, objašnjava da je ovo kruna saradnje dveju bratskih zemalja jednog naroda:

- Decenijama nismo gradili mostove ovakvog kvaliteta i ovom brzinom. Sada sa prijateljima iz RS razgovaramo o mostu kod Bratunca, pa o kraku autoputa... - naveo je predsednik Srbije.

Meštanin Slobodan Vasiljević nadjačava aplauze. Rača, kaže, na ovaj most dugo čeka.

- Ma, predugo - priča Vasiljević. Iza njega nestrpljivo pocupkuju deca. Obukli ih lepo, ne dolaze svaki dan u Raču ni ministri, a kamoli predsednici. Pa još trojica! - Ništa ne mari da se strpimo još koji minut, pre nego što automobili krenu.

- A njive, uglavnom, na drugoj strani! - dobacuje čiča pod srpskom kapom. - E, zato će ovaj most da nam bude spas.

Sada u Rači, ali i u Semberiji, čekaju da se proširi put. Da ne bude Rača još po nečemu poznata: kao jedini granični prelaz u Evropi koji se nalazi - nasred ulice. Pa da se i Bosutski put malo odmori...

ZAJEDNO SA MAJKOM

MEĐU političarima, pomalo pogurena ali nasmejana, bila je majka predsednika Tadića, Nevenka. Otpozdravljala je građanima koji bi je prepoznali i tiho se povukla u masu kada je njen sin izašao za govornicu.

- Došao sam s majkom, jer je ona iz ovog kraja - objasnio je Tadić.

Kada se zvanični deo završio, Nevenka Tadić ušla je u automobil iza predsednikovog. Nisu otišli pravo u Beograd. Umesto toga, otišli su u njeno rodno selo Trnjaci kod Bijeljine.