Obećanja ne toče ulje

Politika

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče u Nišu da je vlada vrlo ozbiljna u pogledu rešavanja pitanja nestašice osnovnih životnih namirnica i da se, kada je u pitanju ulje, može reći da je taj problem praktično rešen. Premijer je obećao da će to pitanje biti skinuto sa dnevnog reda za dan-dva.

Da sačekamo, ali ni premijer, niti ministar trgovine, pa ni poljoprivrede ne mogu biti sasvim oslobođeni makar moralne odgovornosti, jer neće ili ne mogu da odgovore – zašto je u Srbiji, koja izvozi 40 odsto od ukupno proizvedene količine ulja, usred leta, nestala ta životna namirnica iz prodavnica.

Doktoru ekonomije Slobodanu Milosavljeviću, aktuelnom ministru trgovine, bilo je bolje da je u prekjuče bio na bolovanju i da na konferenciji za novinare o uzrocima oskudice ulja – ništa nije rekao. Jer optužiti građane, potrošače, što kupuju zejtin, makar i u nešto većim količinama, vređa i ono malo inteligencije u ovoj zemlji. Pa što to nisu učinili zimus, nego su čekali leto? Verovatno zato što je robe bilo u dovoljnoj količini i po ceni koja nikoga nije „žuljala”. Gde je bio ministar i sva sila njegovih inspektora da preduprede moguću nestašicu? Biće da to neko ne zna svoj posao. Sve ostalo su puka opravdanja koja neće natočiti više ulja po nižoj ceni.

Predstavnici potrošačkih udruženja dočekali su obrazloženje ministra Milosavljevića – na nož. S pravom. Ali nameće se sada jedno drugo pitanje – zašto se iz Robnih rezervi interveniše uljem po ceni koju nudi najjeftiniji proizvođač? Što mu nije cena po kojoj se do juče prodavalo? Ni država, očigledno, čije su robne rezerve, ne može da se nosi sa domaćim fabrikama, a nije u stanju da im doaka uvozom bez carine od 30 odsto. Da se odrekne nekih prihoda u korist potrošača. Nije joj to palo na pamet.

Prošle godine, kada su uljare izašle sa osetno većim cenama za zejtin, država je najpre zapretila da će uvesti jeftinije, a kada se javila jedna od domaćih fabrika i iznela ulje na tržište po ceni od 85 dinara – svi su se vrlo brzo postrojili i prihvatili tu cenu, koja je „vladala” sve donedavno.

Da li je sada u pitanju kartel ili ne? Stvar je, opet, te iste države da to istraži i stvari na tržištu ponovo dovede u red. Svako, iole ekonomski pismen, prihvatiće deo računice da se od, navodno, dvostruko skupljeg suncokreta – sa 17 lane na 34 dinara ove godine ne može praviti jeftino ulje. Verovatno – i ne može, ali šta ta ista vlada može – da spreči jagmu. Da nas ne vraća u ružna vremena opštih nestašica i ponižavajućih redova.

Ta ista vlada godinama se poigrava s cenom struje i gasa. Ne dozvoljava poskupljenja. Sve pod izgovorom da bi cene struje i gasa pogurale inflaciju i ugrozile socijalni položaj najsiromašnijih. A šta je sa uljem, mlekom ili šećerom, pa brašnom, hlebom, mesom… Koga dotiču te cene i oskudice? Utiču li i one na inflaciju i opštu tržišnu nesigurnost? I MMF je odobravajući prevremeno odmrzavanje, u januaru umesto u aprilu, priznao činjenicu da skupa hrana može da izazove socijalne tenzije. Ali država neće da primeni isti recept. I ne treba. Zamrzavanje cena nikada nam nije donelo blagostanje i obilje jevtine hrane.

Ali šta treba?

EPS i „Srbijagas” su državne firme i vlada, bez ikakvog ekonomskog zazora, može da im kroji cene i gura ih u gubitke bez ikakve odgovornosti. Neko će to jednog dana platiti. Problem je što ta naša država i njeni ministri neće ili ne umeju tržišnim mehanizmima da uvedu red u proizvodnju i trgovinu. Suncokret i ostale uljarice su poskupele u bezmalo celom svetu, ali niko nije video nemačke ili francuske samoposluge bez ulja ili sa cenovnicima s poskupljenjima od preko 50 odsto.

Problem je, očigledno, u državi i njenoj nesposobnosti, a ne u nestašnim potrošačima koji u inat ministru trgovine kupuju koji litar ulja ili mleka više nego što je to poželjno po njegovim merilima.

----------------------------------------------

Ukinimo carine

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je juče da je nestašica ulja sramna za Srbiju i da se ponovo vraćamo u dvehiljadite godine, jer imamo tri proizvođača koja drže celo tržište i koji se kartelski udružuju.

– Mi nemamo valjane robne rezerve, jer se par godina unazad ne obnavljaju. Zahtevamo ukidanje carina od 30 odsto i otvaranje tržišta Srbije za stranu konkurenciju, jer ovakav način snabdevanja ne vodi ničemu. Ili je neko nesposoban ili je neko mnogo moćniji i jači od same države – kaže Papović.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije rekao je „nemojte potrošačima Srbije da vređate dostojanstvo i intelekt, otvorite tržište Srbije, dajte do znanja da postoji kartelsko udruživanje i da postoji monopolsko ponašanje kada je u pitanju ulje”.

– Ako već antimonopolska komisija ne funkcioniše, ako ne funkcioniše Savet za zaštitu potrošača, neka premijer donese odluku da se ukine carina. Ja ne znam koga država štiti, potrošače ili proizvođače – pita Papović.

S. Kostić

J. Rabrenović

objavljeno: 08.09.2010.