Evro 107 dinara do kraja godine

B92

To su procene sa kojima ovih dana predstavnici Vlade Srbije ulaze u krojenje državne kase za narednu godinu.

Analize na bazi kojih se radi proračun budžeta i obračunavaju obaveze koje država ima prema inokreditorima i raznim finansijskim institucijama u svetu, bazirane su na većem prilivu deviza u narednoj godini.

Taj priliv deviza trebalo bi da bude ostvaren pre svega privatizacijom Telekoma, ali i od većeg obima direktnih stranih investicija.

Za sadašnji budžet evro 97 dinara

Budžet za ovu godinu rađen je na bazi pretpostavki da jedan evro vredi 97 dinara. Ta procena rađena je, da podsetimo, krajem prošle godine, znatno pre nego što je dinar počeo osetnije da pada u odnosu na evro.

Ako država ostvari privatizacioni priliv od preko 1,5 milijardi evra, a koliko će, prema dosadašnjim saznanjima, pristići od prodaje većinskog paketa u nacionalnom teleoperateru i još toliko sredstava u Srbiju dođe po osnovu direktnih stranih investicija, izvesno je da će se povećati ponuda deviza, a što će, automatski, uticati i da se dinar drži stabilno, konstatuju u Vladi Srbije.

Procenu o prilivu direktnih stranih investicija od 1,5 milijardi evra u Vladi, inače, smatraju “donjom granicom” ino-ulaganja za narednu godinu.

Prema interesovanju koje je ove godine prisutno za ulaganje u Srbiju, a i prema već planiranim projektima moglo bi se reći da će priliv direktnih stranih investicija biti bar dve milijarde evra, konstatuju u Vladi Srbije i podsećaju da će ovaj priliv, osim stabilnijeg kursa, izvesno dovesti i do višeg privrednog rasta.

Kao što je poznato, projekcije Međunarodnog monetarnog fonda su da će Srbija u narednoj godini imati privredni rast od tri odsto. Međutim, ako se ostvari viši priliv ino-ulaganja, izvesno je i da će stopa rasta BDP biti oko četiri procenta BDP, dodaju u Vladi.

U ovoj godini odsustva priliva privatnog kapitala, kurs je presudno bio određen platnim bilansom, a u Vladi veruju da u narednoj godini to neće biti slučaj.

Pratite specijal: NIS na berzi