Četvrtak, 09.09.2010.

Beograd popustio pod pritiskom Brisela i Vašingtona Srbija je popustila pod snažnim pritiskom Evropske unije i SAD i odustala od osporavanja nezavisnosti Kosova pred Ujedinjenim nacijama, piše Gardijan. Na taj način otvorena su vrata za razgovore o pronalaženju rešenja za Kosovo između Beograda i lidera kosovskih Albanaca. Srpski predsednik Tadić obznanio je ovu potpunu promenu stava neposredno uoči početka debate u Generalnoj skupštini UN o zahtevu Beograda da se nezavisnost Kosova ospori, dovede u pitanje ili poništi. Da je Srbija ustrajala u svom stavu, ona bi bila izolovana u Evropi, što bi nanelo udarac njenim nadama za inegraciju sa Zapadom, a diplomatski napori za pokretanje pregovora između Beograda i Prištine o rešavanju njihovog spora bili bi uništeni. Umesto toga, diplomate i zvaničnici u Briselu sada gaje oprezni optimizam da bi postignuti sporazum mogao potpuno da promeni izglede za pronalaženje rešenja između Srba i kosovskih Albanaca koji bi živeli u dve odvojene države. Ovaj obrt predstavlja uspeh za Ketrin Ešton, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, koja je protekla dva dana vršila pritisak na Tadića da pristane na formulu prihvatljivu za ostatak Evrope, formulu koja je predstavljala poslednju šansu za Srbiju. Srpskom predsedniku je, naime, rečeno da će odbijanje tog predloga Srbiju dovesti u sukob sa Evropskom unijom u koju toliko želi da se učlani. Vašington, odnosno američki potpredsednik Džo Bajden, dodatno su pojačali tu poruku. Gardijan podseća da su tokom poslednje dve nedelje šefovi britanske i nemačke diplomatije, Vilijam Hejg i Guido Vestervele, boravili u Beogradu kako bi apelovali na tamošnje vlasti da odustanu od rezolucije ili da pristanu na novu formulu koju podržava čitava Evropska unija. Tadić je u utorak u Briselu večerao sa Katrin Ešton, a veći deo jučerašnjeg dana proveo je u telefonskom razgovoru s njom. Rezultat je primer takozvane konstruktivne dvosmislenosti oko koje su se Srbija i svih 27 članica Unije formalno složili. Evropske diplomate i zvaničnici izražavaju nadu da će pregovori između Beograda i Prištine početi pre kraja godine, a Evropska unija i Ketrin Ešton u njima će sasvim sigurno imati posredničku ulogu. Kosovsko rukovodstvo želeće da se uključe i Amerikanci, što će podstaći Srbe da traže da se uključe i Rusi, čitamo na kraju članka u Gardijanu. Brzi sprazum, sporo sprovođenje Dejli telegraf piše da bi faza implementacije eventualnog bliskoistočnog mirovnog sporazuma mogla da potraje mnogo duže nego što se pretpostavljalo. Prošlonedeljni početak prvih direktnih pregovora između palestinskog i izraelskog rukovodstva u poslednje gotovo dve godine pratio je oprezni optimizam. Lideri dve strane su izrazli želju da okvirni sporazum postignu u roku od godinu dana. Izveštava se, međutim, da izraelski premijer Benjamin Netanijahu želi da se sprovođenje bilo kojih zaključaka tih pregovora izvrši ne u roku od nekoliko godina već čak pune tri decenije, čime bi se, kako smatra, stavila na probu održivost mirovnog sporazuma. Izvesno je da će taj predlog naići na snažan otpor Palestinaca jer bi to dovelo do znatnog odlaganja u procesu priznavanja punog suvereniteta palestinske države, naglašava Dejli telegraf. Putin ne treba da se ponovo kandiduje Fajnenšel tajms urednički komentar posvećuje nagoveštaju Vladimira Putina da bi mogao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2012. godine. Putin voli iznenađenja. Uoči predsedničkih izbora 2008. ostavio je snažan utisak da će se povući iz politike, no neposredno pre glasanja je izrazio spremnost da sedne u premijersku fotelju, ukazao na svog favorita za predsednika koji ga je potom i pozvao da stane na čelo vlade. Putinovi planovi da ponovo preuzme predsedničku funkciju nisu dobrodošli, nastavlja uvodničar lista. Neke Zapadne vlade neslužbeno već govore da bi to bio korak unatrag za Rusiju. Uprkos njegovom značajnom doprinosu u stabilizovanju zemlje tokom protekle decenije, Putin nije objasnio razloge zbog kojih bi trebalo da mu budu poverena još dva šestogodišnja predsednička mandata. Stabilnost vrlo lako može da se pretvori u stagnaciju ogrezlu u korupciju. Predsednik Dmitrij Medvedev je pokrenuo program modernizacije ekonomije, no istinska modernizacija podrazumeva reforme i demokratizaciju sistema vladavine. U nedavnom govoru Putin nije ostavio utisak da je takva modernizacija neophodna niti da on želi da je predvodi, pa bi zato, zaključuje Fajnenšel tajms, najveći doprinos Vladmira Putina daljem razvoju Rusije bio da shvati kada dođe trenutak da siđe sa političke pozornice.