Rezultat bolji od igre

Beograd - Najnoviji remi u duelima srpske fudbalske reprezentacije i Slovenije nije ozbiljnije ugrozio šanse „orlova“ da odlete na prvenstvo Evrope u Poljskoj i Ukrajini, prošla su tek dva kola kvalifikacija za takmičenje 2012. godine, ima se i prostora i vremena za popravni, ali jeste potvrdio krizu njihove igre. Nedosuđen penal i nekoliko obećavajućih šansi u poslednjih 10 minuta utakmice ne mogu i ne smeju da zabašure brojne probleme, a oni nisu nisu od juče.

Još od pripremnih duela sa Novim Zelandom i Poljskom štošta ne funkcioniše kao u vreme dobrog dela borbe za Svetsko prvenstvo, videlo se to i u Južnoj Africi, naročito protiv Gane i Australije. Generalna proba za ovaj takmičarski ciklus sa Grčkom uklopila se u taj utisak, a podela bodova sa „zmajčekima“ definitivno dovela u pitanje postignuća iz prethodne dve godine. Naš tim više nema igru, čini se ni ideju kako da je vrati i(li) promeni. Zadnja linija iz meča u meč deluje sve nesigurnije, čak je i najiskusniji Vidić zaređao s greškama, zbog čega protivnici sve lakše dolaze u gol prilike i „poentiraju“. Povrede bekovskog tandema Ivanović - Kolarov jesu hendikep, jer često se priključuju napadi i prete šutevima iz drugog plana, ne i dovoljno opravdanje.

Vezni red je posebna priča. Da li zato što su im drugi pročitali driblinge, što su dugo jurili nove klubove i sada traže svoje mesto u njima ili su se jednostavno opustili i počeli da preteruju sa soliranjem, tek najjači Antićevi aduti Jovanović i Krasić nisu ono što su nekada bili na krilima. A to znači manje centaršuteva i prilika za Žigićevo „glavanje“, koji su nam doneli prilično bodova u trci za SP. I prekid je sve slabiji, a u ranijem periodu gomila golova postignuta je baš posle kornera i slobodnjaka, najčešće u izvođenju Milijaša, koji kao još neki igrači već neko vreme kuburi s formom. Akcije kroz sredinu bile su i ostala hronična boljka, jer srpska selekcija odavno nema kreatore igre kadre da jednom loptom prevare celu odbranu i „spoje“ je s špicevima, a leka joj nije nađeno ni u rokadama na mestu centralnog veznog, gde Ninković i Kačar nikako da dobiju pravu minutažu. Fale nam i centarfori „razbijači“, kojima nije neophodno „milion“ šansi za jedan pogodak, koji su sposobni da dejstvuju i po zemlji i u vazduhu, a znaju i hoće da trče i bez lopte. I to svih 90 minuta. Zbog toga bi naturalizovanje Partizanovog Brazilca Klea možda moglo da donese rešenje ovog problema.

S novim ili postojećim snagama, tek vreme je za hitne i ozbiljne intervencije, pa i rezove, pošto ovakva igra ne sluti na dobro, a brzo će oktobarski dueli s nimalo naivnom Estonijom i prvim favoritom naše grupe Italijom.