Meštar od genocida je sudski živ

e-Novine

Prvi opštinski sud u Beogradu odbio je zahtev porodice bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića da se najtraženiji haški optuženik proglasi mrtvim sa datumom 1. mart 2008. Krajem juna doneto je ovakvo rešenje, zbog procesnih nedostataka u zahtev, potvrdio je za jedan beogradski dnevnik advokat porodice Mladić Miloš Šaljić.

Porodica ima pravo da podnese novi zahtev i to će učiniti, a taj podnesak mora da bude dopunjen uverenjima o državljanstvu i prebivalištu, kako bi se utvrdilo u čijoj je slučaj nadležnosti. Kako je rekao advokat Šaljić, dugo se čekalo da policija dostavi porodici dokaz o prebivalištu Ratka Mladića.

Došlo se tako do još jedne bizarne situacije u kojoj policija treba da donese rešenje u kojem stoji prebivalište čoveka koga, tako bar tvrdi državni vrh, svim silama policija traži, sve sa ciljem da se on proglasi mrtvim. A zahtev podnosi porodica koja je, kao i pomenuti državni vrh, besomučno lagala o kretanju meštra od genocida. Porodica, po Zakonu ima pravo da laže i da traži smrtovnicu iz koja bi ostvarila korist kakva je nezanemarljiva generalska penzija, a Šaljić je juna ove godine kada je podneo zahtev rekao da porodica traži takav akt i da bi se zaštitila od svakodnevnih proganjanja.

U zahtevu porodice je tvrdnja da je Mladić, kada je poslednji put viđen, bio „veoma bolestan čovek“, navodno je imao moždani udar i probleme sa srcem i stomakom. U to bi se moglo i poverovati, i laik bi teško poverovao da bilo koje ljudsko biće može da načini zverstva kao potencijalni mrtvac i ne oseti nikakve posledice.

Porodica predlaže da Sud od Vojnomedicinske akademije zahteva izveštaje o Mladićevom zdravstvenom stanju. Tu bi već mogao da se pronađe državni razlog, neki trag koji dokazuje da je general VRS lečen u Srbiji kao vojni osiguranik, sve vreme dok su Vojislav Koštunica i Boris Tadić lagali međunarodnu zajednicu. Takvi se podaci, ako ih ima, a zašto ih ne bi bilo, anamneze sa krvnim pritiskom, temperaturom, saradnjom sa medicinskim osobljem, čuvaju kao najstroža tajna.

Naravno da je dobro to što je, verujmo kao i podnosioci zahteva, Ratko Mladić živ, jer je od neprocenjive vrednosti sve što bi mogao da slaže, sve kao kad je delio one čokoladice deci koje će netom učiniti siročićima.

Uostalom, zamislimo da i njega tražimo kao Dražu Mihailovića, bilo bi previše.