Lekarima plate kao pilotima

Večernje novosti

IZMENOM propisa u narednih nekoliko nedelja proširićemo prava doktora u privatnoj praksi: privatni doktor opšte medicine moći će da piše upute za specijalistički pregled, ali i da otvara bolovanje i da vodi kompletnu medicinsku dokumentaciju pacijenta isto kao izabrani lekar u domu zdravlja - najavljuje u intervjuu ”Novostima” profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Ova novina važiće i za pedijatre i za ginekologe u privatnoj praksi.

- U ovom trenutku finansijska situacija ne dozvoljava veće širenje prava na privatnu lekarsku praksu, ali mislim da ćemo ovim značajno pojednostaviti proceduru i indirektno olakšati posao i doktorima u državnim domovima. Istovremeno se pojačava i odgovornost privatnih lekara, koji će ubuduće morati preciznije da prijavljuju pružene usluge.

* Biće promena u organizacijidopunskog rada?

- Pažljivo smo analizirali efekte dopunskog rada i predložićemo na jesen da se zakon promeni na način da se izjednače uslovi za dopunski rad za sve zdravstvene radnike bez obzira na to da li nose uniformu ili ne, da li rade u prosveti ili ne. Dosad su vojni lekari i civilni doktori sa zvanjem nastavnika bili u boljem položaju od ostalih, ali tako organizovan dopunski rad nije doneo rezultate koje smo očekivali, pre svega u oslobađanju radnih mesta za mlade.

* A, kako ćete da prevaziđete manjak kapaciteta u nekim oblastima medicine?

- Veoma ozbiljno analiziramo mogućnost raspisivanja konkursa po principu javno-privatno partnerstvo za neke visokosofisticirane tehnologije, pre svega u oblasti zračne terapije. To podrazumeva da nađemo privatnog partnera za radioterapijski centar u KCS. Privatnik bi uložio opremu, mi imamo prostor, napravili bismo precizan ugovor o kupovini usluga, on bi mogao da oplodi svoj novac, a aparati bi posle određenog broja godina ostali državi. Za to nam je potrebna saglasnost Vlade, a planiramo i da razgovaramo sa beogradskim vlastima o otvaranju takvog jednog centra i u KBC ”Bežanijska kosa”. Strateški je važno da u narednih pet godina povećavamo kapacitete onkološke zaštite u zračnoj terapiji.

* Baš u zračnoj terapiji, iako su povećani kapaciteti, malo, malo pa se pojavljuju problemi: sad ne radi aparat u Kamenici...

- Na radioterapiji je 2002. godine zračeno 6.000, a 2008. godine 12.000 pacijenata. Imali smo pet, sada imamo 13 aparata. Ako sada idete od ustanove do ustanove i analizirate kada je remont, onda svakog dana možete da pišete da neki aparat ne radi. Za mene je to tehnička stvar u funkcionisanju ustanove. Sproveli smo decentralizaciju zdravstvenog sistema, ne da bismo je imali na papiru, nego da bismo pojačali odgovornost. To se ponekad zaboravlja, pa se i dalje misli da neko sedi u kabinetu i odatle analizira stanje svake mašine svakog sata i svakog dana. U svakoj ustanovi postoje direktori, načelnici, upravni i nadzorni odbori da bi rešavali probleme, a ne da bi ih kreirali.

* Hoćete da kažete da se oni ne ponašaju uvek odgovorno?

- Baš to. Svi imaju svoj deo odgovornosti, naravno da je ona najveća na vrhu piramide, a ne samo i ne jedino tamo. Da li stvarno neko misli da iz jednog mesta, ma kako se ono zvalo, može efikasno da se upravlja sistemom sa 300 zdravstvenih ustanova.

* U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije posle hapšenja dr Zorana Bekića, nema nijednog onkološkog pedijatra, zdravstvu nedostaju anesteziolozi, radiolozi...?

- Svaka klinika ima svoja pravila, ima dovoljno pedijatara i dovoljno onkologa, i nije samo diploma iz postdiplomskih dokaz da neko zna da radi ovaj posao. Kad govorimo o ljudskim resursima paradoks je da imamo nejednaku geografsku distribuciju zdravstvenih radnika. Ima slučajeva da kardiohirurg u kojeg je država ulagala samo vikend provodi u Novom Sadu, a tokom nedelje operiše u Skoplju i Podgorici. Ako hoćemo da zadržimo najbolje moramo da ih platimo. Promena zakona o platama koju očekujem tokom jeseni je uslov koji će omogućiti da najvredniji budu plaćeni mnogo više. Nije daleko dan kada će takve struke moći da budu plaćene kao piloti. Ako hoćemo kvalitet onda mora da prestane uravnilovka.

POSKUPLJENJE LEKOVA

* PROIZVOĐAČI lekova traže nove, više cene, može li to zdravstvena kasa da podnese?

- Uvek imate apotekare, trgovce, veledrogerije koji postaju glasni kad skoči evro, a javni interes je da za jednu količinu novca imate što više kvalitetnog leka i između toga se traži ravnoteža. Sad se analizira situacija i predložićemo Vladi korake. Licitiranje unapred nije dobro i to je pre svega pritisak interesa farmaceutskog sektora koji uvek vidi rešenje u povećanju cena. Siguran sam, i ako dođe do pomeranje cena, da će jedan broj lekova poskupeti, drugi pojeftiniti.

* Nitroglicerina ima u zalihama za još tri meseca, a jedini proizvođač ”Srbolek” je u štrajku...

- Ukoliko zaista bude pretila opasnost da nitroglicerina nema, nabavićemo ga makar iz uvoza, interventno.