Na Deloitte listi 500 najvećih kompanija u Centralnoj Evropi 12 iz Srbije

Poslovni magazin

Na rang listi revizorsko-konsultantske kuće Deloitte „Top 500 kompanija Centralne Evrope “ na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje nalazi se čak 12 kompanija iz Srbije.

Najbolje plasirana srpska kompanija je Delta grupa na 72. mestu sa ostvarenim prihodom od 1.675 miliona evra, druga kompanija je EPS na 75. mestu, a sledi ga PTT Srbija na 101. mestu. Ove godine na CE top 500 listi NIS se nalazi na 109. mestu dok se Telekom Srbija pozicionirao na 118. mestu. EFT holdings je na 149. poziciji a sledi ga Delta Maksi na 239. mestu. Kompanije iz Srbije koje su se takođe našle na ovogodišnjoj CE top 500 listi su i Srbijagas (308. mesto), US Stil Srbija (351. mesto) i Merkator-S na (419. mestu). Po prvi put, na listi su i Jugorosgaz na 485. i Idea na 488. mestu. Na Top listi osiguravajućih društava prema bruto obračunatoj premiji našli su se Dunav osiguranje na 42. mestu i DDOR na 50. mestu.

Kao i u proteklim godinama PKN Orlen i MOL su zadržali vodeće pozicije na Deloitte-ovoj listi. ČEZ, češki energetski gigant, napredovao je među top tri kompanije u regionu. U suprotnosti sa prošlim godinama za koje je bio karakterističan visok rast prihoda zbog rasta cena nafte, akvizicija i konsolidacija, ovogodišnji prihodi ovih kompanija su pali. Međutim ni smanjenje prihoda od oko 31% nije sprečilo PKN Orlen da se sa 15.697,5 miliona evra nađe na prvom mestu na ovogodišnjoj CE top 500 listi.

„Ukupni prihodi najvećih centralno-evropskih kompanija pali su za skoro 21% u 2009. godini, u poređenju sa 2008. Ova promena nije samo posledica finansijske krize, već i devalvacije lokalnih valuta. U gotovo 80% analiziranih kompanija je primetan pad prihoda (18% u proseku). U 2009. godini samo 90 kompanija generisalo je više prihoda nego u 2008. godini, a taj porast je u proseku iznosio 8%“, komentariše Žarko Mijović, partner u Deloitte-u.

Najveći broj centralno-evropskih kompanija dolazi iz sektora robe široke potrošnje, a po broju plasiranih firmi sledi ga energetski sektor. „Najveći pad prihoda ostvaren je u industrijskom sektoru, kao što je bilo i očekivano. Kompanije iz energetskog sektora u velikoj meri ostvarile su niže prihode, što je posledica pada cena nafte i gasa. Suprotno ovome, farmaceutski i sektor robe široke potrošnje su se vrlo dobro nosili sa izazovima u 2009. godini“, dodaje Mijović.

Najveći broj kompanija na listi dolazi iz Poljske, čak 180. Od zemalja iz užeg regiona, na listi je najzastupljenija Slovenija sa 18 kompanija, a zatim sledi Hrvatska sa 17 kompanija. Rafinerija nafte Okta je i ove godine jedina kompanija iz Makedonije koja se plasirala na listu. Ove godine, na listi je zastupljena i jedna kompanija iz Bosne i Hercegovine.

Žarko Mijović iznosi i trendove koji su karakteristični za privredne sektore u okviru kojih posluju srpske kompanije na listi: “Kada je reč o Srbiji, najveći broj kompanija dolazi iz energetskog sektora, a trendovi u ovom sektoru su slični centralno-evropskim. Tržište električne energije je i dalje predmet stroge regulacije, a delimično je i instrument socijalne politike.” Mijović dodaje da, kada je reč o sektoru robe široke potrošnje, možemo očekivati dolazak novih svetskih kompanija i trgovinskih lanaca koji do sada nisu poslovali na srpskom tržištu, odnosno proširenje mreže postojećih trgovinskih lanaca, što će dodatno pojačati konkurenciju. Takođe, u narednom periodu očekuje se rast učešća privatnih robnih marki.“ Kada govorimo o lokalnom farmaceutskom tržištu očekuje se dalja konsolidacija i privatizacija maloprodajne distribucije (apoteka). Kontrola troškova u sistemu zdravstvene zaštite biće još naglašenija, favorizujući proizvođače generičkih lekova. U okviru sektora telekomunikacija možemo očekivati dalju liberalizaciju tržišta, intenzivniju diskusiju između regulatora (RATEL) i postojećih kompanija na temu zaštite investicija u infrastrukturu širokopojasnog pristupa kao i dalju ekspanziju usluga koje su još uvek ispod nivoa penetracije EU“dodaje Mijović.

Deloitte je pored liste kompanija sastavio i listu 50 najvećih banaka u Centralnoj Evropi na osnovu aktive. U centralno-evropskom bankarskom sektoru PKO BP banka je prestigla mađarski OTP i pozicionirala se kao najveća centralno-evropska banka. Ova banka je ostvarila impresivan rast vrednosti aktive od 18%. Ipak, ČSOB, rangiran kao treći po ukupnoj aktivi, zabeležio je rekordan neto profit u iznosu od 658,8 miliona evra i najveći povraćaj na kapital (25%) od 50 najvećih banaka u Centralnoj Evropi. Među 50 najuspešnijih banaka je i 7 banaka iz užeg regiona i to dve banke iz Slovenije i pet banaka iz Hrvatske.

PZU i dalje drži vodeću poziciju među osiguravajućim društvima, uprkos 20% padu bruto obračunate premije. Dva najveća osiguravajuća društva u Srbiji rangirala su se na listu 50 najuspešnijih iz oblasti osiguranja i to Dunav osiguranje koji beleži skok sa prošlogodišnjeg 46. na 42. mesto i DDOR Novi Sad koji je i ove godine na 50. mestu u centralno-evropskom regionu. Na listi 50 najvećih osiguravajućih društava našlo se 4 osiguranja iz Slovenije, i 3 osiguravajuće kuće iz Hrvatske.

„Iako srpske banke nisu prisutne na Top 50 listi, bankarski sektor Srbije i u 2010. godini karakterišu visoka likvidnost, zadovoljavajući stepen kapitalizacije i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou“ komentariše Nada Suđić, partner u Deloitte-u. Ona takođe podseća da se početkom 2011. godine očekuje puna primena standarda Bazel II. „Pored porasta bilansne sume sektora osiguranja i broja osiguravajućih društava, povećane su i ukupne premije osiguranja kao i učešće životnih osiguranja u ukupnoj premiji.“ dodaje Nada Suđić.

Medijski partner CE top 500 projekta je drugu godinu za redom mesečnik Biznis i Finansije.

Metodologija:

Za ovo istraživanje korišćeni su dostupni podaci o prihodima iz konsolidovanih izveštaja za 2009. godinu. Informacije su prikupljene iz javnih izvora, direktno od kompanija, kao i na osnovu procena koje su bazirane na Deloitte-ovom istraživanju. U slučajevima kad podaci o prihodima za finansijsku godinu 2009. nisu bili dostupni, Deloitte je koristio prijavljene prihode za 2008. u lokalnoj valuti, kao osnovu za procenu za 2009. godinu. Prihodi kompanija-ćerki koje posluju u okviru velikih grupa su navedeni i u okviru konsolidovanog izveštaja i posebno za one kompanije koje posluju u različitim privrednim sektorima, podsektorima ili zemljama od konsolidujućeg entiteta pa su bile dovoljno velike da se samostalno plasiraju na listu.

Kao kriterijum za rangiranje 50 najvećih banaka Deloitte je koristio aktivu, a za rangiranje 50 najvećih osiguravajućih društava bruto obračunatu premiju koja uključuje premiju i od životnog i neživotnog osiguranja, uprkos činjenici da u nekim područjima takva osiguranja posluju kao odvojeni pravni entiteti.

Izvor: Poslovni Magazin