„Maratonci” trče kroz „srpski Holivud”

Politika

Pančevo – Pančevci su se potajno nadali da će njihov grad postati „srpski Holivud”. Kada je u leto 1987. ovde stigao producent Karlo Ponti sa suprugom Sofijom Loren i sa tadašnjim gradonačelnikom utanačio uslove o izgradnji kulisa za snimanje televizijske serije i filma „Mama Lučija“, zavladala je prava pomama tvrdnji kako je Pančevo grad koji filmadžije ne zaobilaze.

Između stare i napuštene železničke stanice i Tamiša nikao je za nekoliko nedelja filmski Njujork iz tridesetih godina prošlog veka. Ponti obavio posao i otišao, a ostale su priče.

Dve naredne godine Pančevci su odbijali da sruše kulise filmskog Njujorka, nadajući se da je to dovoljno da ovde dođu da snimaju i drugi. Godinu dana posle „Mama Lučije“ snimao je tu Darko Bajić „Zaboravljene“, a TV Novi Sad jednu epizodu iz serijala „Varošarije“, a onda su kulise počele da trule i padaju same. I danas možete čuti nekog Pančevca kako tvrdi da je „Njujork“ na Tamišu valjalo sačuvati, makar kao turističku atrakciju (?!).

No, iako je vetar nade da će Pančevo zameniti tada već zaboravljeni Filmski grad u Košutnjaku prohujao sa Pontijem, istina je da je to, posle Beograda, najviše slikan naš grad. Petoro pančevačkih entuzijasta: Radiša Stanišić, Nenad Živković, Ljubomir Radovanović, Aleksandar Stanojlović i Anđelija Cvetić objavili su nedavno knjižicu „Pančevo u kadru“, sa popisom 54 filmska i televizijska projekta koji su u celini ili delom od 1956. do danas realizovani u Pančevu.

– Tokom nekoliko meseci istraživanja, zatražili smo pomoć, preko Interneta, sedam stotina Pančevaca, ne bismo li otkrili nešto što nismo znali. Javilo nam se pedesetak, ali je sada izvesno da spisak svega što je snimano u Pančevu nije konačan. Na samoj promociji knjige dobili smo podatke o nekoliko filmskih projekata realizovanih u Pančevu za koje nismo znali – kaže Nenad Živković.

Počelo je 1956. sa dve velike koprodukcije: „Mihajlo Strogov“ i „Čuvaj se, La Tur“. Prvi je režirao Karmine Galone a drugi Žorž Lampin. Još se mnogi Pančevci sećaju da su statirali u ovom drugom, koji je sniman na terenima blizu Jabuke. Uživali su u kostimima, kojih je za La Tura napravljeno deset hiljada. Za potrebe sovjetsko-jugoslovenske koprodukcije „Aleksa Dundić“, 1958. godine, Pančevo je „glumilo“ Voronjež.

Prvi domaći film sniman u Pančevu 1956. godine bio je „Partizanske priče“ Stoleta Jankovića, a u starom jezgru grada, još uvek poprilično urušenom, snimani su neki od kultnih domaćih filmova: „Skupljači perja“ 1967. Aleksandra Petrovića, „Kad budem mrtav i beo“, takođe 1967, Živojina Pavlovića, „Ko to tamo peva“ 1980. i „Maratonci trče počasni krug“ (1982) Slobodana Šijana. Na Tamiškom kupalištu sniman je 1983. „Balkan ekspres“ Branka Baletića. Kafanu „Bel epok“ „glumile“ su prostorije Ribolovačkog društva „Marko Kulić“.

Godine 2008. polovina Ulice Petra Drapšina, u centru Pančeva, „preobučena“ je kulisama da bi tu Lilijana Kavani snimala TV film „Ajnštajn“.

U selima kraj Pančeva, posebno na obroncima Peščare, mnogo je snimano. „Pukovnica“ Đorđa Kadijevića u Dolovu, „Hitler iz našeg sokaka“ Vladimira Tadeja u Glogonju, „Salaš u malom ritu“ Branka Bauera u Omoljici. Godine 2009. u Pančevu je snimljen prvi srpski zombi film „Zona mrtvih“ Milana Konjevića i Milana Todorovića, a poslednji na listi su ove godine snimani „Koriolan“ Ralfa Fajnsa i domaći „Šišanje“ Stevana Filipovića.

Gradske vlasti su ovih dana najavile da će konačno početi davno najavljivana obnova starog pančevačkog jezgra koje je toliko bilo privlačno filmadžijama, a ekipa koja je napravila „Pančevo u kadru“ nagoveštava da će napisati knjigu sa potpunijim spiskom filmova ovde snimljenih i pričama sa snimanja. Hoće li novo „staro Pančevo“ biti privlačno za slikanje kao ovo polurazrušeno, videće se, ali priča o „srpskom Holivudu“ u Pančevu ostala je, ipak, samo pusta želja.

Miodrag Šašić

objavljeno: 11.12.2010.