Libija: Evakuacija Srba čeka mirno more

Večernje novosti

MEDITERANSKA bura poigravala se u nedelju sa ionako tankim živcima, ali i sudbinom oko 1.000 radnika iz Srbije, Crne Gore i Rusije, koji u libijskoj luci Ras Lanuf već nekoliko dana čekaju da stigne crnogorski brod „Sveti Stefan 2“. „Svetac“ je u nedelju u ranim jutarnjim časovima uplovio u luku, ali je ukrcavanje naših i ruskih državljana odloženo za ponedeljak.

- Videli smo kada je „Svetac“ uplovio u luku. Posle svega što smo preživeli u pustinji, radovali smo se kao deca. Ali, ubrzo je stigao prvi hladan tuš. Rečeno nam je da je ukrcavanje odloženo, jer brod nema dozvolu libijskih vlasti da uđe u samu luku - javio je „Novostima“ jedan od naših radnika, koji iz bezbednosnih razloga moli da mu ime ne navodimo u novinama.

Jednako nervozni, bili su i svi na brodu „Sveti Stefan 2“, koji su iznajmile ruske vlasti da evakuiše radnike koji su radili za ruske železnice u pustinji Libije.

DIŠEMO KAO JEDAN - SPAKOVALI smo se, imamo osnovne stvari. Situacija je pod kontrolom i zasada smo bezbedni. I dalje dišemo kao jedan i očekujemo našeg direktora Dušana Radovića, koji je od početka sa nama u stalnom kontaktu i jedan je od retkih koji je krenuo prema svojim radnicima.

Nervoza i na kopnu i na brodu povećana je kada je saopšteno da su „dobijene sve dozvole, da je sve spremno za ulazak u luku, ali da brod ne može da pristane zbog nevremena, jer zbog bure ne može da se veže u luku“.

Sa broda su neprekidno hrabrili naše radnike informacijama „da će sve uskoro biti u redu“ i da je dobra vest što, bez obzira na ukupnu situaciju u Libiji, funkcionišu sve lučke službe.

- Još samo malo strpljenja. Kad smo sve ovo prošli, proći će i ovo napeto čekanje - pisalo je u nedelju u porukama, koje su svojim porodicama slali naši ljudi iz ruskog kampa u Ras Lanufu.

Oko 200 radnika je iz Srbije, pedesetak iz Crne Gore, uglavnom iz Herceg Novog i rusko-srpsko-crnogorske firme IMK, a sa njima je i 700 do 800 građana drugih evropskih zemalja koji su im se pridružili proteklih dana, bili su nervozniji nego prethodnih dana.

- Razumljivo je što su ljudi uplašeni, jer ovde stižu razne vesti. Iako je oko našeg kampa mirno, iako obezbeđenje funkcioniše besprekorno, vidljivo je da su i Libijci uznemireni. Jasno je da se na sve strane puca i već se čulo i o formiranju opozicione vlade i o merama koje je preduzeo Savet bezbednosti UN. Zbog svega toga želimo da što pre odemo odavde. Uvereni smo da će „Svetac“ uskoro biti privezan i da ćemo mi biti na njemu - kaže naš sagovornik, koji nam poručuje da će imati mnogo toga da kaže o onome što se dogodilo u Libiji, ali tek kada „Svetac“ uplovi u barsku luku.

Ruski kamp udaljen je desetak kilometara od luke, pa su radnici, kako kažu, spremani da konvojem vozila za kratko vreme stignu do luke čim im bude javljeno da krenu.

******************************************************

NOVOSAĐANIN DARKO MRŠA (44) EVAKUISAN FRANCUSKIM VOJNIM AVIONOM

FRANCUSKIM vojnim avionom, iz Tripolija u Pariz stigao je u subotu Novosađanin Darko Mrša (66). Naftni geolog, zaposlen u francuskom „Gas servisu“, ekspresno je, kada se pobuna proširila na pustinju, prebačen na sigurno, iz pakla libijskih nemira.

- U ponedeljak smo dobili naređenje da prekinemo bušenje i da se pripremimo za evakuaciju - kaže Mrša za „Novosti“, kojeg je u subotu u svojoj rezidenciji primio ambasador Srbije u Parizu Dušan Bataković.

Mrša je s ostalim kolegama evakuisan u subotu u sabirni centar u Tripoliju.

- Kada su prvi meci bili ispaljeni u blizini našeg radilišta, sve je odvijalo „svemirskom brzinom“. Čim sam stigao, uhvatila su me dvojica za ruku i ubacila u vojni avion. Nisam ni znao šta se događa. Na aerodomu u Parizu sačekali su me ljudi iz naše ambasade - prepričava Mrša libijsku dogodovštinu.

Pobuna protiv Gadafijevog režima zatekla ga je na bušotini u pustinji.

- Nisam bio u mestu, ali su vesti stizale do nas - prenosi deo svog libijskog iskustva ovaj bivši radnik „Naftagasa“.

Darko Mrša kaže da svojoj porodici jednostavno nije dao priliku da bude zabrinuta, niti da mnogo razmišlja o tome šta se događa. Sa svojima kod kuće, suprugom i troje dece, bio je non-stop na vezi, preko „skajpa“.

Dok je oko njih buktala revolucija, zaposleni na bušotini nisu znali ko se tačno bori protiv koga i ko je na strani revolucionara a ko podržava Gadafija.

- Rekli su mi da ništa ne pitam, da su to njihova posla - kaže Mrša.

Prvo iskustvo u vezi s revolucijom u pustinji, doživeo je kada su počele eksplozije.

- Kad je počelo, u daljini se videlo kako avijacija dejstvuje, verovatno po objektima za municiju, pošto je nebo bilo baš crveno. Bio sam 1999. u protivavionskim jedinicama, pa znam kako to izgleda. A onda je, u jednom trenutku, samo došla neka vojska da nas čuva, od neke druge.