Dogovorena bliža saradnja Srbije i Hrvatske na razminiravanju

Dačić je novinarima u Palati Srbija rekao da Srbija i Hrvatska imaju slične probleme po tom pitanju i da su na njihovom rešavanju sarađivale i do sada. On je najavio da će i u budućnosti bliže sarađivati, odnosno da će kandidovati zajedničke projekte za donacije kod međunarodnih organizacija.

Dačić je naveo da takozvano humanitarno razminiravanje košta jedan evro po metru kvadratnom.

Prema rečima Dačića, u 16 opština u Srbiji posle NATO bombardovanja 1999. ostalo je još 290 rizičnih i 110 sumnjivih lokacija sa zaostalim ubojnim sredstvima. Nakon NATO bombardovanja, na 44 lokacije ostale su 64 bombe na dubinama i do 20 metara, od kojih se neke nalazi u rekama Dunavu i Savi. Dačić je rekao da je zbog rečnog saobraćaja veoma važno da se taj teren što pre očisti.

Dačić je dodao da se sumnja da se još 50 raketa nalazi na nekoliko desetina lokacija u Srbiji.

On je dodao da su u Đerdapskoj klisuri, na kraju Drugog svetskog rata, potopljena 22 nemačka ratna broda, od koji se za četiri zna da su na dno otišli sa eksplozivnim sredstvima.

U MUP-u procenjuju da će rizična površina za humanitarno razminiravanje, u skladu sa međunarodnim standardima, iznositi 16 miliona kvadratnih metara. Ta površina uglavnom je zagađena kasetnom municijom.

NATO je kasetne bombe 1999, van Kosova, bacao u Nišu, Kraljevu, Čačku, Preševu, Bujanovcu, Kuršumliji i u Sopotu.

Slobodan Uzelac je kazao da je u Hrvatskoj pod minama oko 800 kilometara kvadratnih i da je to najčešće prostor na koji se vraćaju ljudi koji su ranije zbog ratnih dejstava.

On je pozvao sve ljude koji imaju bilo kakve informacije o rasporedu zaostalih mina na tim teritorijama da se jave hrvatskom Centru za razminiravanje.

Teme: Životna sredina, Bezbednost

Ličnosti: Slobodan Uzelac, Ivica Dačić