Srbija i Francuska strateški partneri

Pink

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i francuski ministar za evropska pitanja Loran Vokije potpisali su danas u Parizu Sporazum o strateškom partnerstvu između Srbije i Francuske. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je , nakon susreta sa šefom francuske države Nikolom Sarkozijem, da poseta Francuskoj predstavlja prekretnicu u odnosima Beograda i Pariza i tačku posle koje učlanjenje Srbije u Evropsku uniju može da ide mnogo brze. Tadić je rekao da očekuje podršku Francuske za dobijanje statusa kandidata i određivanje datuma početka pregovora za članstvo u EU. On je dodao da Srbija pre toga mora da ispuni svoje obaveze iz Akcionog plana, dovrši reformu pravosuđa i okonča saradnju s Haškim tribunalom.Srpski predsednik je rekao da je izuzetno zadovoljan posetom Francuskoj, dodavši da je ona bila prilika da se obnove stara prijateljstva i stara savezništva.

Dogovor o strateškom partnerstvu sa Francuskom postignut je praktično još sredinom 2009. godine prilikom tadašnje posete predsednika Srbije Borisa Tadića Parizu. Sporazum koji je danas potpisan treći je takav dokument koji Srbija potpisuje sa jednom zemljom. Prethodno je u avgustu 2009. godine potpisan sporazum o strateškom partnerstvu sa Kinom, a 13. novembra 2009.godine sa Italijom. U najavi je i sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, koji bi, kako je ranije izjavio ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, trebalo da bude potpisan prilikom posete predsednika Tadića Moskvi do kraja juna ove godine. Sporazumi o strateškom partnerstvu su okvirni dokumenti kojima dve zemlje potvrđuju visok stepen političkih odnosa i međusobne bilateralne saradnje kao i načelno zajedništvo interesa u više domena. Kako je u jednoj od ranijih prilika rekao predsednik Tadić, strateška partnerstva ne znače da je Srbija globalni strateški partner, već strateški partner u regionu, a potpisivanje tih sporazuma podiže međunarodni kredibilitet i legitimitet Srbije. Sam termin nije potekao iz diplomatskog rečnika, već je "pozajmljen" iz oblasti menadžmenta i ekonomije. To nije slučajno, budući da stručnjaci ukazuju na poseban značaj ekonomskih efekata ovakvih deklaracija, koje, po pravilu prate sporazumi o jačanju bilateralne ekonomske saradnje. Primera radi, neposredno posle potpisivanja deklaracije o strateškom partnerstvu u Rimu potpisan je i niz bilateralnih sporazuma Srbije i Italije u oblastima infrastrukture, energetike, poljoprivrede, ali i vojne saradnje, unutrašnjih poslova, kulturno-prosvetne i naučno tehničke saradnje. Sporazum sa Kinom je svojevremno izazvao određeno iznenađenje budući da je Kina, pored Srbije, ovakav sporazum imala samo sa četiri zemalje u svetu od kojih su tri svetske sile: Rusijom, Amerikom, Brazilom i Južnoafričkom Republikom. Analitičari u Srbiji su ocenili da je za nas važno da je Kina potpisala tako značajan dokument sa jednom malom državom kao što je Srbija i izrazili uverenje da je nakon potpisivanja dokumenta Srbija za Kinu postala strateško pitanje i dugoročni ekonomski partner. Neki su se svojevremeno pitali da li potpisivanje strateških sporazuma sa Kinom može da ugrozi odnose sa EU. Sporazum sa Francuskom pokazuje da to nije slučaj, a naredni sporazum sa Rusijom pokazaće i da Srbija u spoljnoj politici nastavlja da se oslanja na četiri stuba - EU, SAD, Kinu i Rusiju