Srbi su ubijani i posle „Oluje“

Pravda

„Prema našim podacima, ni jedan pripadnik Hrvatske vojske ili policije, niti bilo ko drugi, nije osuđen za ratni zločin nad Srbima, bilo civilima, bilo vojnicima, zbog zločina počinjenih posle ’Oluje’“, ističe HHO

Državno tužilaštvo Hrvatske saopštilo je u nedelju, 24 aprila, da su tokom „Oluje“ počinjena 24 najteža ratna zločina ubistva, s ukupno 156 žrtava, i 47 takozvanih običnih ubistava Od ukupno 24 ratna zločina sa 156 žrtava, za najveći deo još traju istrage, dok je za 11 ubistava procesuirano 10 pripadnika hrvatskih oružanih snaga, navodi dalje to tužilaštvo, koje nije saopštilo rezultate procesuiranja HHO ističe da podaci tužilaštva o broju srpskih žrtava ne odgovaraju istini, jer je posle završetka vojne akcije „Bljesak“ u maju 1995 u Zapadnoj Slavoniji tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak izjavio pred hrvatskim poslanicima da je „u toj akciji ubijeno 450 neprijateljskih vojnika“

„Neposredno po završetku ’Oluje’ kancelarija predsednika Tuđmana je obavestila javnost da je u toj akciji ubijeno 950 neprijateljskih vojnika Ranjenika opet nije bilo ni u jednoj od bolnica kojima gravitiraju oslobođena područja, a nije bilo ni zarobljenih Nikad nije objavljeno koliko je osoba likvidirano u ’čišćenjima terena’ U vreme zločina u Gruborima, kada je ubijeno 11, a ne osam starijih osoba, specijalci su tvrdili da su likvidirali 40-ak ’odmetnika’“, navodi HHO Nikada nismo saznali sudbinu osoba sa kojima se hrvatska specijalna policija oružano sukobljavala, prenosi HHO Dodaje se da je za ratne zločine počinjene tokom poslednjih 20 godina osuđeno samo 28 osoba, pripadnika Hrvatske vojske i policije, a ostalo su Srbi HHO navodi da nije poznato na osnovu čega je tužilaštvo zaključilo da su nakon „Oluje“ počinjena 24 ratna zločina u kojima je ubijeno 156 osoba, kada niko nije osuđen za ratni zločin posle „Oluje“

Odbor podseća da su svi optuženi zbog masakra u Varivodama kod Knina, gde je 28 septembra 1995, skoro dva meseca nakon „Oluje“, pobijeno devet nemoćnih staraca, oslobođeni zbog nedostatka dokaza HHO ističe da lokalne vlasti u Varivodama nisu dozvolile da se izvrši kriminalistički uviđaj, kao što je to bio slučaj u selu Gruborima, gde je „odbijen zahtev zamenika komandanta specijalne policije Željka Sačića da izvrše lažni uviđaj, s time da se uz ubijene starce stavi oružje, kako bi izgledali kao naoružani odmetnici“ HHO ističe da su, prema njihovim izveštajima, samo civili ubijeni posle okončanja „Oluje“, za šta postoje izjave dva svedoka, koji nisu bili u „pobunjeničkim jedinicama“ Njihovi aktivisti su ustanovili da je „na oslobođenom području spaljeno, srušeno ili temeljno uništeno 20000 objekata, uključujući kuće i poljoprivredne objekte, ali i zgrade od javnog interesa – železničke stanice, ambulante, škole, trafostanice, stupove za električnu energiju i drugo“

„Sve to ukazuje na zaključak da se radilo o planskom uništavanju sa ciljem onemogućavanja povratka civilnog stanovništva i ponovnog uspostavljanja normalnog života Ova paljenja i uništavanja nastavila su se još nekoliko godina posle ’Oluje’“, naglašava HHO, koji je o svemu tome objavljivao dokumente

HHO ističe i da nije poznat kriterijum razdvajanja žrtava rata od žrtava ratnih zločina i ubistava

„Sve žrtve ubijene posle ’Oluje’ likvidirane su kao ciljana grupa – kao pripadnici srpskog naroda, pa se radilo isključivo o žrtvama ratnog zločina Tužilaštvo može sva ubistva nakon ’Oluje’ da procesuira kao ratni zločin, jer u suprotnom primenjuje pravno voluntarističku metodu, karakterističnu za ’pravne teoretičare’ koji smatraju da počinioci ubistava posle Drugog svetskog rata ne mogu biti procesuirani za ratne zločine jer je rat bio završen“, navodi HHO

E P