Beograđani pola plate daju za račune

SEEbiz

Još je teže onima čija je zarada daleko ispod prosečne, pa oni, uglavnom, redovno plaćaju jedino struju i internet.

Prema računici urađenoj na primeru stana od 54 kvadrata, za Infostan izdvaja se oko 6.500 dinara, za struju najmanje 3.500 dinara, pretplatu za javni servis i kablovsku televiziju 1.350, za fiksni telefon oko 1.500 dinara, internet 1.400 i dve markice za zaposlene 6.400 dinara. Dakle, bez uračunate potrošačke korpe, odeće, obuće i školovanja, četvoročlana porodica svakog meseca plaća oko 21 hiljadu dinara.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada u Beogradu je oko 40.000 dinara, a većina Beograđana tvrdi da prima tek oko 25 hiljada dinara mesečno, pa ne čudi što je sve više onih koji ne plaćaju redovno komunalije.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača, ističe da je u poslednjih godinu i po dana rast komunalija uslovio pad kupovne moći.

"Prema poslednjim podacima, čak 15 % građana živi u siromaštvu, a tek 5 do 7 % živi na visokoj nozi. Kada bi platili sve režije i izdvojili novac za namirnice, kućnu hemiju i ostale neophodne stvari, koje zaista nisu luksuz već neophodne za preživljavanje porodice, dvostruka prosečna plata ne bi pokrila sve troškove. Primetno jeste da režije poskupljuju, ali je utešno da sve veći broj prehrambenih lanaca nudi razne akcije i popuste", ističe Bogosavljević.

Tako je novembra prošle godine centralno grejanje poskupelo sa 64 na 83 dinara po kvadratu, a nadležni tvrde da to još uvek nije realna cena koju bi trebalo da plaćamo. Prvog dana nove godine u prestonici je poskupeo i gradski prevoz i to za 20 %, pa markica za zaposlene za prvu i drugu zonu umesto nekadašnjih 2.684 sada košta čak 3.200 dinara.

Građani u maju mogu da očekuju i veće račune za struju od dosadašnjih, jer je od aprila ova stavka zvanično poskupela za 14 %, što važi za domaćinstva koja potroše mesečno više od 350 kilovata, kakvih je u Beogradu najviše.