Banke više ne smeju da koriste „poslovnu politiku“ kao izgovor

Blic

Kako samovolja i jednostranost banke izgleda, na svojoj koži osetili su i klijenti KBC banke, koji otplaćuju stambene kredite u francima. Kada su 2008. godine zaključili ugovor, privučeni tada najpovoljnijom kamatnom stopom na tržištu, u njemu je jasno pisalo da se varijabilna kamatna stopa usklađuje polugodišnje.

Promenljiva kamatna stopa sastojala se iz dva dela - šestomesečnog libora (međunarodne kamate za švajcarski franak) plus jedan odsto. Po ugovoru na šest meseci stajalo je da se kamatna stopa menja na osnovu promene libora. I tako je i bilo. Ali šok su doživeli kada je banka podigla kamatu na šestomesečni libor plus 3,5 odsto. Automatski mesečne rate povećale su se za 100 do 150 evra, u zavisnosti od iznosa kredita.

- U tom trenutku smo shvatili da smo prevareni i obratili smo se KBC banci, kojoj smo uputili žalbu. Od njih smo dobili odgovor da oni zbog izmene poslovne politike menjaju kamatnu stopu. Pojedini klijenti su se i obratili Centru za medijaciju NBS, a tamo su čuli objašnjenje od predstavnika KBC banke da je KBC grupa pretrpela gubitak na hipotekarnom tržištu. Ispada da su oni rešili da svoje gubitke nadoknade preko nas krajnjih korisnika, a mi se nigde nismo obavezali da ćemo snositi rizik po osnovu njihovih investicija - kaže za “Blic” jedan od klijenata Tihomir Milošević, inače stručnjak za rizike u osiguranju.

Kaže i da zna da je u pravu, a da njemu, kao i ostalim hiljadu klijenata KBC banke, novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ide naruku. Od tužbe da mu se vrati 2.000 evra, koliko je od promene drugog dela varijabilne kamatne stope više dao za ratu, neće odustati.

Do zaključenja ovog broja odgovore na pitanja koji su razlozi promene marže i da li se razmatra mogućnost da one budu vraćene, iz KBC banke nismo dobili.

Prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije o kretanju kamatnih stopa banaka na kredite stanovništvu, za poslednja tri meseca 2010. godine marže za kredite indeksirane u evrima smanjile su Inteza banka, Kredi banka Kragujevac, Eurobanka EFG, Hipo Alpe-Adrija banka i Pireus banka, dok su povećane kod Alfa banke i Kredi Agrikol grupe. NLB banka i Sosijete ženeral primenjuju fiksni dodatak na referentnu kamatnu stopu koji se ne menja u toku otplate kredita. Kada je reč o korekciji kamatnih stopa za kredite u korišćenju, KBC banka je kamatnu maržu povećala, kaže se u izveštaju, i to kod stambenih kredita koji su indeksirani u evrima za 1,25 procentnih poena i kod kredita koji su indeksirani u francima za 2,5 procentna poena.

Centar za korisnike finansijskih usluga NBS od 1. januara 2007, od kada je osnovan, do 31. marta ove godine primio je ukupno 3.140 prigovora na rad finansijskih institucija. Od tog broja 80 odsto odnosi se na rad banaka, a više od polovine prigovora (60 odsto) je na kredite. Najčešće su se građani žalili na povećanje ili visinu kamatne stope, kurs koji se primenjuje za obračun dinarske protivvrednosti rate. Zatim na veći udeo kamate u iznosu rate u prvim periodima otplate kredita, kao i na iznos naknade za prevremenu otplatu kredita.

Posle svega, veoma je jasno zašto se klijenti žale jer je odredba “poslovna politika” u slučaju banaka koje imaju u ugovoru veoma fleksibilna.

- To jeste neodgovarajuće pre svega ako nisu jasno navedeni kriterijumi za promenu, to jest određeni elementi kamatne stope, perioda u kojima će se menjati, kao i način i razlozi za njihovu izmenu - kažu za “Blic” u centralnoj banci.

Šta predviđa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga:

-U narednih šest meseci banke neće moći da povećaju

visinu kamatnih stopa.

-Banke nisu u obavezi da primenjuju ovaj zakon na obaveze dospele pre dana početka primene zakona, tako da ukoliko korisnici imaju zahteve za umanjenje kamatnih stopa, zaštitu mogu da zatraže na sudu.

-Banke ne mogu od korisnika da traže naknadu za usklađivanje ugovora niti dodatnu dokumentaciju.

-Banke koje se pozivaju na poslovnu politiku ili na elemente koji se zvanično ne objavljuju u narednih šest meseci moraće da usklade kamatne stope i to tako da usklađivanje obave tako da visina ugovorene promenljive kamatne stope ili njenog dela koji su neodredivi ne može biti veća od njihove visine u trenutku zaključenja ugovora.

-Kamatna stopa mora biti unapred poznata korisniku i odrediva.

-Svi elementi kamatne stope moraju biti takvi da se zvanično objavljuju.

-Ugovor ne sme da sadrži norme koje upućuju na poslovnu

politiku.

*Izvor: NBS

Troškovi refinansiranja stambenog kredita

Primer preostale glavnice 30.000 evra

1. Provizija za prevremenu otplatu (ako je provizija jedan odsto) - 300 evra

(moguće je uključiti u novi kredit)

2. Trošak ponovne procena vrednosti nekretnine - od 5.000 do 10.000 dinara

3. Vađenje vlasničnog lista - oko 3.000 dinara

4. Troškovi brisanja prethodne hipoteke - 3.100 dinara

5. Upis nove hipoteke u korist banke kod koje se refinansira kredit - 14.700 dinara

6. Izveštaj Kreditnog biroa - 200 dinara

7. Troškovi obrade i puštanja kredita - jedan odsto od iznosa novog kredita

8. Osiguranje kredita kod NKOSK - 58.000 dinara (ukoliko prethodni kredit nije bio osiguran), moguće je uključiti u novi kredit