Gužvanjac na plaži

Press

Letnji špic u Budvi, ali i u drugim mestima Crnogorskog primorja, i zvanično je počeo.

Samo od Jaza do Buljarice, prema poslednjim objavljenim podacima, boravi više od 31.000 turista, što je za tri odsto više nego prošle godine. Još duplo toliko gostiju nalazi se u ostalim turističkim mestima Crne Gore. Većina su stranci, među kojima prednjače Rusi, Poljaci i Srbi.

Odlično je, za nevericu, popunjen hotelski smeštaj. Skoro 14.000 turista odmara se u hotelima, a problem sa popunjenošću soba nemaju ni oni najskuplji, poput „Splendida", „Mediterana", „Kvina"... Procene Turističke organizacije Budve su i da u privatnom smeštaju boravi više od 17.000 ljudi, što je šest odsto više nego lane.

Gungula na plaži

Suve brojke kojima se turistički radnici na južnom Jadranu busaju u grudi - jer se, kako se ističe, nisu ostvarile crne prognoze da će gosti ovog leta zaobići Crnogorsko primorje - ni izdaleka ne dočaravaju gužve koje se ovih dana mogu videti na plažama u Budvi, Sutomoru, Petrovcu, Dobrim Vodama, Šušanju, Igalu...

Sunčanje za džabe ... Deo plaže na kom se ne naplaćuju ležaljke

Na Slovenskoj plaži oko 4 po podne, na delu obale bez ležaljki i suncobrana, koji se naplaćuju i po deset evra dnevno, mesta nema ni za peškir. Jedva se kroz gungulu probija i žena koja prodaje krofne, krcati su tereni za odbojku na pesku i mali fudbal, svaki čas neko uzleti na popularni „parasejling", ali kao da najviše posla imaju - stručnjaci za masažu. Ispod belih baldahina majstori za pola sata tetošenja mirisnim uljima, uz razgovor na srpskom ili ruskom jeziku, naplaćuju i po 20 evra. I ne mogu da postignu da „obrade" sve zainteresovane!

Za ležaljku i suncobran 10 evra .... Plaža je uprkos krizi dupke puna

Veče je posebna priča, pa vozači moraju dobro da se naoružaju strpljenjem kako bi preživeli noćnu vožnju Budvom. Od 19, pa sve do skoro 22 časa, kolone automobila prave se na ulazu u Budvu iz pravca Kotora i Tivta. Od Jaza, kroz tunel „Mogren", sve do skretanja za Sajam, ukupno ni tri-četiri kilometra mogu da potraju i duže od sat!

Saobraćajci nemilosrdni

- Ne pomaže ni što su u Budvi napravljeni novi bulevari - jada se vozač autobusa cetinjskih tablica koji će zbog krkljanca dobrano probiti red vožnje. - Najveći problem je „usko grlo" na samom ulazu u grad, kao i na raskrsnici gde se skreće za Podgoricu ili Bečiće.

Nezaobilazna klopa na plaži ... Krofne se kreću od 1 do 1,5 evra

Saobraćajna policija je, ako poštujete pravila, gotovo neprimetna i nema običaj da - kao nekih prethodnih sezona - iz čista mira trkeljiše automobile stranih tablica i naplaćuje im kazne budzašto. Pa ipak, radarske kontrole su česte, a saobraćajci nemilosrdni prema onima koji jurcaju magistralom. Prekoračenje do 10 kilometara na čas se toleriše, a za ostalo se „drug plavi" laća olovke i tu preklinjanje ne pomaže.

Još veći udar i veća navala, kažu u Budvi, očekuju se za desetak dana. Vikend oko 25. jula obično je pravi lakmus za crnogorsku turističku sezonu.

Mnogo stanova na moru zvrji prazno

Cene još padaju, ali kupaca nema

Stanova u Budvi, prema poslednjem popisu, ima više nego žitelja, pa nije ni čudo što - čak i u julskim danima - mnogi zvrje prazni. Mnogo je i gradilišta na kojima su udareni temelji i tu se stalo. Tako u zgradi u kojoj je smeštena ekipa Pressa ima 18 stanova, a useljeno je tek nekoliko.

Razlog je jasan, kako objašnjavaju Budvani: cene nekretnina u Crnoj Gori su u poslednjih nekoliko meseci značajno pale, ali su još daleko od onih koje bi mogle da privuku nove strane investitore, kao što se to događalo 2007. i 2008. godine. Ono što se tada prodavalo za 200 evra, sada se može kupiti za četiri puta manje, ali je interesovanje - baš malo.

U čestim raspravama u javnosti visoke cene zemljišta su pominjane kao jedan od osnovnih uzroka odustajanja brojnih investitora od ulaganja u Crnu Goru. Cena od 30 do 50 evra po kvadratu za neurbanizovano zemljište mogla bi da bude okidač za neka nova ulaganja.

Duško Knežević, predsednik „Atlas grupe" i čovek koji je u Crnu Goru nedavno doveo Bila Klintona, objašnjava za Press razloge pada ulaganja u Crnogorsko primorje:

- Prvi je objektivne prirode, svetska kriza koja je povećala nivo opreznosti kod investitora, ali postoje i problemi kod nas. Ne postoji dovoljno dobrih projekata, spore su procedure za dobijanje građevinskih dozvola... A Crna Gora nije jedina destinacija na svetu u koju se može investirati.

Piše: Marko Prelević, Foto: Aleksandar Jovanović