Tako blizu, a tako daleko

Dnevnik

SRPSKA CRNjA: Žombolj u Rumuniji i Srpska Crnja u Srbiji, dva su pogranična mesta koja, iako jedno nadomak drugog, karakteriše puno različitosti. Dok u žomboljskoj lokalnoj samoupravi tvrde da su investitori zainteresovani za ulaganja u ovaj gradić, dotle u opštini Nova Crnja, kojoj pripada Srpska Crnja, priznaju da nemaju gotovo nikakve koristi od toga što se nalaze na granici sa susednom zemljom, članicom Evropske unije.

Gradić udaljen svega tri kilometra od državne međe, sa blizu 11.000 stanovnika, Žombolj je danas administrativni i privredni centar tamošnje regije. Manje je poznato da je između 1920. i 1923. Žombolj bio deo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a da je 1924. godine, posle razmene teritorija, prešao u granice Rumunije, dok je današnjoj Vojvodini pripao Jaša Tomić. Stoga nije ni čudo što je ova varoš, četvrta po veličini u Timiškoj županiji, i dalje vezana za deo Banata sa ove strane granice. Do devedesetih godina Rumuni su dolazili na naše pijace, a sada oni kupuju jeftine kuće u pograničnom području. U Novoj Crnji nedavno se pojavio i prvi rumunski investitor koji izrađuje plastičnu stolariju, a namerava da otvori i drvaru, koju ova opština trenutno nema.

U industrijskoj zoni Žombolja, po rečima nadležnih u opštini, nalazi se dvanaest stranih investitora, uglavnom nemačkih i italijanskih kompanija koje se bave proizvodnjom obuće, hidrauličnih pumpi i elektrotehničkih delova, i koje zapošljavaju oko 4.000 radnika.

- Pre tri godine bio sam sa predstavnicima tih firmi u Novoj Crnji i Kikindi, kako bismo našli radnike koji su nedostajali ovim kompanijama. Ali, došli smo do zaključka da bi zbog velikih administrativnih problema tim radnicima bilo lakše da se presele u Rumuniju, nego da svakodnevno putuju dvadesetak kilometara do radnog mesta. Ograničavajući faktor bile su i male plate koje su ponudile te firme. Jer, budimo realni, strane kompanije dolaze u ove krajeve pre svega zbog jeftine radne snage. Ali, s druge strane, obezbeđuju barem minimalna primanja - veli gradonačelnik Žombolja Gabor Kaba, i napominje da je problem nedostka radne snage „rešila” privredna kriza - više nema potreba za njom.

Kabin kolega sa ove strane međe, predsednik opštine Nova Crnja Pera Milankov, međutim, kaže u razgovoru za „Dnevnik” da nije baš siguran kakve koristi ova srednjobanatska komuna ima od toga što se nalazi u pograničnom delu Vojvodine, ali da je ubeđen da trpi štetu. Na prelazu Srpska Crnja – Žombolj, objašnjava on, registrovan je teretni saobraćaj, i od toga Uprava carina, odnosno država imaju koristi, ali ne i ovdašnja lokalna samouprava. Kamioni uništavaju puteve na teritoriji opštine, koji se retko obnavljaju. Po rečima Milankova, možda jedinu korist imaju vlasnici prodavnica, jer Rumuni prelaze granicu i kupuju robu kod nas pošto je jeftinija. Nekada su, u vreme embarga, i pojedinci imali koristi, kada su švercovali robu.

- Popis iz 1948. govori da je naša opština imala 24.000 stanovnika, a sama Srpska Crnja blizu 9.000. Danas Srpska Crnja ima 3.500 meštana, zato što više nismo ni srez, ni opština. Srez su ostali Zrenjanin i Kikinda koji su se za to vreme razvili desetak puta, a Crnja se smanjila tri-četiri puta. Jedan od razloga je što je vlast posle 1945. posmatrajući nas kao pogranično mesto, odlučila da dislocira administrativne, industrijske i druge centre - navodi Milankov.

Komentarišući ranije najave da bi žitelji novocrnjanske opštine mogli da odlaze u obližnju Rumuniju i tamo rade u inostranim kompanijama, o čemu je govorio i gradonačelnik Žombolja, Milankov je naglasio da je ta ideja postojala pre pet godina i potvrdio reči Gabora Kabe da su tehničke prepreke sprečile da ona bude i realizovana.

- Nisam siguran koliko bi danas bilo zainteresovanih za tu vrstu aranžmana. Jer, ni tamo, u tim fabrikama, plate nisu velike, kreću se između 150 i 200 evra, iako se Rumunija nalazi u Evropskoj uniji - napominje sagovornik „Dnevnika”.

Ž. Balaban