Bolja naplata poreza na čekanju

RTS

Umesto od januara, banke će naplatu poreza i doprinosa na zarade kontrolisati od marta. Primena Vladine odluke odložena je da bi banke imale vremena da se prilagode novim propisima, po kojima mogu da obustave isplatu zarade ako poslodavac nije izmirio obaveze prema državi.

Na minimalnu platu od 180 evra - plaća se 113 evra - poreza na dohodak, doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje i za nezaposlene. Poreski sistem jedan je od osnovnih krivaca što je u protekle tri godine izgubljeno više od 250.000 radnih mesta, kažu stručnjaci.

Poreski konsultatnt Saša Radulović kaže da se moraju smanjiti nameti na rad da bi se krenulo u agresivniju naplatu poreza.

"U sistemu u kome na 180 evra 110 morate dati državi to je nerazumno to se ne može uterati. Morali biste da imate toliko poreskih inspektora koliko i građana, a rezultat je velika siva ekonomija", kaže Radulović.

Ako bi se smanjio porez na zarade, neki drugi morali bi da se povećaju, na primer, akcize na cigarete i alkohol i porez na dodatu vrednost. To bi, kažu, moglo i da bude dobro.

"PDV se ne obračunava ni na izvoz, ni na investicije, a sa druge strane obračunava se na uvoz - on je jedino legitimno sredstvo za zaštitu konkurentnosti domaćih proizvođača", rekao je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Parafiskalne takse

Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić, za čijeg je mandata 2004. godine uveden porez na dodatu vrednost, podseća da su se okolnosti promenile i da bi malim i srednjim preduzećima sada trebalo omogućiti da PDV plaćaju po naplati robe, a ne po fakturisanju.

Pomoglo bi im, tvrdi Dinkić, i ukidanje raznih opterećenja, poput firmarine i brojnih lokalnih taksi.

"Niko ne zna koliko tačno ima parafiskalnih oblika. Ako oni donose 1,5 milijardi evra prihoda, a porez na zarade i doprinos na zarade 4,5 milijarde evra, moj predlog je da se prvo krene od ukidanje parafiskalnih taksi, zato što doprinosi finansiraju penzioni i zdravstveni fond", kaže Dinkić.

Uz preraspodelu poreza, stručnjaci predlažu i da se potrošnja države zamrzne na nekoliko godina.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da bi to podrazumevalo reforme koje dosad niko nije želeo da uradi, a odnose se na smanjenje državne administracije, što je popularan potez, ali strankama ne odgovora.

Prema njegovim rečima, reforme bi podrazumevale smanjenje izdataka na obrazovni sistem, smanjenje izdataka na penzije, reformu zdravstvenog fonda i privatizaciju javnih preduzeća.

Reforma poreskog sistema jedan je od prvih zadataka koje stručnjaci stavljaju pred novu vladu. U protivnom, kažu, sve više firmi će se zatvarati, a minus u državnoj kasi teško će ostati ispod 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda.