Kuća puna ljubavi

Press

Na tromeđi opština Bečej, Bačka Topola i Srbobran nalazi se selo Drljan, koje broji samo oko 500 stanovnika. Teška materijalna situacija se oseća na svakom koraku, a da bi olakšali život siromašnoj deci, grupa entuzijasta je osnovala dnevni boravak u kom mališani provode dan. Njima su obezbeđeni ručak i užina, kao i prostorije za učenje i kreativni rad.

- Razmišljali smo kako možemo da pomognemo deci slabog imovinskog stanja i čuli smo da u Rumuniji postoji veliko sirotište, koje je osnovao franjevački sveštenik Bejte Čaba. Kontaktirali smo dr Armada Karolja, franjevačkog sveštenika u Novom Sadu i predsednika humanitarne fondacije „Poverelo" u Subotici. On nam je pomogao da kupimo kuću u Drljanu, koju smo, zahvaljujući donacijama, renovirali i proširili - priča Irena Rac Sabo, koja je odgovorna za rad dnevnog boravka u Drljanu.

Zagrljaji iz čista mira

Deci, napominje Irena, pre svega treba puno ljubavi, koje ne manjka u ovoj kući. Mališani joj često, dodaje Irena, iz čista mira priđu, zagrle je, ostanu tako minut-dva ćuteći, pa nastave da se igraju.

- Ovo nije posao, ovo je čista ljubav. Ja sam volonter, a stalno zaposleni su učiteljica, domar i kuvarica. Njihova plata nije ni 20.000 dinara. Niko se ne drži samo svojih obaveza, već se svi trudimo da uradimo što više. Nedavno su domar i učiteljica sa decom napravili muzičke instrumente od kartona i održali nam koncert - priča Irena.

Ručak i domaći zadaci

Već šestu godinu zaredom u ovu kuću dolaze deca posle škole, gde ih čekaju ručak u toplim prostorijama i učiteljica da im pomogne oko domaćih zadataka. Osamnaestoro mališana boravi ovde do šest časova posle podne, a nakon toga odlaze kući. Osim radnih, školskih obaveza, deca se bave i kreativnim radom, druže se, igraju u dvorištu.

- U početku smo i kupali decu i ovde je presvlačili u čistu odeću, ali su roditelji smatrali da je to za njih uvreda, pa smo odustali od toga. Pružamo deci sve što možemo, jer su prerano iskusila teške životne nevolje. Recimo, kod nas je troje mališana čiji je otac umro u 43. godini, ostavivši za sobom šestoro dece. Ima porodica sa devetoro dece i naravno da roditelji ne mogu da im pruže sve što im treba - priča Irena, koja je profesor školske pedagogije u penziji.

Ona kaže da je svako dete priča za sebe, ali da svakome treba mnogo ljubavi i podrške. Jedan dečak, kada je prvi put seo za trpezarijski sto u dnevnom boravku, pitao je kuvaricu zašto je stavila kašiku pored tanjira. Drugi, 7-godišnji mališan, na primer, nije znao dobro da priča, pa čak ni da izgovori svoje ime, a sada zajedno sa drugarima recituje i najduže pesmice.

Događaj za pamćenje

- Nedavno smo posetili muzej u Bačkoj Topoli i za većinu dece je to bio prvi put da su negde otišla van Drljana. Bili su oduševljeni mestima kroz koja su prolazili, prugom i vozom, muzejom i svemu što su videli u gradu.

Ono što je za nekoga svakodnevica, za njih je događaj za pamćenje. Nažalost, nemamo novca da ih odvedemo na jednodnevni izlet, bar do Novog Sada, Zobnatice ili Palića, a to bi njima zaista puno značilo - kaže Irena.

Dnevni boravak u Drljanu radi zahvaljujući donacijama, koje stižu u fondaciju „Poverelo", ali i onima kojima nije teško da dođu i donesu neku pomoć. To su nedavno učinile i članice KUD „Sirmai Karolj" iz Vrbasa.

Aleksandra Bjelivuk, Drljan