„Transpetrol” uništavan gazdi iza leđa?

Dnevnik

Suvlasnik sečanjskog “Transpetrola” Branko Samardžić je iz Amerike, gde se trenutno nalazi, optužio direktora jedne od nekada najuspešnijih privatnih firmi u srednjem Banatu za njenu propast.

Uništenje “Transpetrola“, naveo je Samardžić u pismu koje je poslao iz SAD, odakle se, kako je najavio, u Sečanj vraća krajem marta, a možda i ranije, organizovano je od novembra 2010. do aprila 2011. godine, u periodu kada je on bio van Srbije. On je ubeđen u to da mu je firma sada u stečaju zbog direktora, kog je zaposlio pre 19 godina, smatrajući ga savesnim, odgovornim i sposobnim.

„On je meni svakodnevno podnosio usmene izveštaje o pozitivnom poslovanju i pozitivnoj trgovini žitaricama, što se može videti i u završnim računima i po svim izveštajima inspektora koji su redovno dolazili u firmu. U prethodnih 18 meseci, ’Transpetrol’ je napravio promet od 56 miliona evra, pri čemu je profit trebalo da bude tri miliona evra. Očekujem da se ispita prodaja žitarica i njihova naplata. Ali, i da se ustanovi gde su otišle ogromne količine žitarica i đubriva kojih nema, a stoje kao da su na stanju moje firme. Zašto nikad nije fakturisan transport koji su firmini kamioni uredno obavili i prešli 800.000 kilometara za godinu dana, što je u protivvrednosti od 1,2 milion evra?”, upitao je u pismu Samardžić.

Poslovanje “Transpetrola” već je postalo predmet interesovanja sudskih organa. Jer, pre odluke zrenjaninskog Privrednog suda da u tu firmu uvede stečaj, istražni sudija ovdašnjeg Višeg suda doneo je rešenje o otvaranju istrage protiv direktora A. Š. zbog sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi. Kako je navedeno u krivičnoj prijavi Policijske uprave, A. Š. je avgusta prošle godine izdao potvrdu preduzeću “Protein” iz Torka o preuzimanju 600 vagona pšenice koja je praktično ustupljena na čuvanje u silose “Transpetrola”. Ali, u međuvremenu je nestala pa su se vlasnici iz Torka obratili za pomoć policiji.

Posle prvog poverilačkog ročišta održanog u Privrednom sudu, inače, stečajna upravnica Dragica Arsić, predočila je da je preduzeće, u vlasništvu Branka Samardžića i Maje Kobiljski, dužno državi, bankama, poljoprivrednim gazdinstvima i drugim poslovnim partnerima približno 1,36 milijardu dinara, dok se vrednost pokretne i nepokretne imovine “Transpetrola” procenjuje na 800 miliona dinara. Ona je naglasila da se radi o početnoj proceni pošto rok za prijavu potraživanja traje do sredine marta pa su svi izgledi da će iznos dugova biti i veći. Objasnila je da ni procena imovine “Transpetrola“ nije definitivna pošto, na primer, ribnjak ovog preduzeća nije kao takav evidentiran u katastarskim knjigama.

Ž. Balaban

Postoji 31 godinu

“Transpetrol” posluje od 1980. godine, kada je obavljao autoprevozničke usluge. Delatnost je proširio 1992. otvaranjem benzinske stanice. Potom je četiri godine kasnije započeta i završena izgradnja prijemnog i skladišnog centra za žitarice, koji se sastoji od kolske vage i hangara kapaciteta 2.500 tona. Podignuti su i sušara za žitarice i silos smeštajnog kapaciteta od 3.000 tona, da bi naposletku “Transpetrol” izgradio ribnjak za uzgoj konzumne ribe, ukupne površine oko 400 hektara.