Nasilje u porodici: Efekat na decu

Moja beba

Nasilje u porodici je veliki problem današnjice i na dosta načina se odražava na decu. Može uticati na njihov uspeh u školi, drugarastva i emocionalani razvoj. Njih pogađa i kada samo čuju ili vide svađe između odraslih kojima veruju. Uz to, stariji koji zlostavljaju ili su zlostavljani usled svoje situacije ne vode računa o svojoj deci i stoga njihove razvojne i emocionalne potrebe ispaštaju.

Šta je nasilje u porodici?

To je svaki vid nasilnog ponašanja u porodici. U problematično ponašanje spadaju udarci, šamari, šutiranje, ako neko odgurne nekoga, ujede ga, baca stvari ili preti vatrenim oružjem. U nasilničko ponašanje spadaju i verbalne pretnje i vređanje. Nasilje u porodici obično postoji kod osoba koje se drogiraju ili konzumiraju alkohol. Žrtve su uglavnom žene mada se dešava da kako muškarci tako i žene budu i žrtve i zlostavljači. U svakom slučaju, najviše ispaštaju deca koja žive u takvom domu.

Kako nasilje u porodici utiče na decu?

Prisustvovanje nasilju među odraslim osobama koje deca vole i u koje imaju poverenja utiče na njihov razvoj u meri u kojoj televizija i gledanje filmova nikada ne mogu. Često deca vide nasilje, ali sve i da ne vide, dovoljno je da čuju. U slučaju i da ne čuju, uvek se može osetiti uticaj nasilja u domu. Ipak, skoro uvek se vide posledice na roditeljima. Nasilje se može izvršiti i nad njima ukoliko se nađu između dve vatre ili kasnije sami postanu žrtve. Deca iz ovakvih porodica su izložena povećanom riziku od fizičkog i seksualnog zlostavljanja.

Deca nikada nisu bezbedna

Koliko nasilje utiče na decu delom zavisi od učestalosti i ozbiljnosti posebno ako postoje psihološke i verbalne pretnje („Ako to opet uradiš, ubiću te!“). Takođe zavisi od sposobnosti roditelja da nakon toga nastave ponašati se kao brižni staratelji što je jako teško.

Iako starija deca iskuse dublje efekte, čak i manja mogu osetiti da nešto nije u redu i tada imaju problema sa ishranom, igrom i ostalim dnevnim aktivnostima. Vrlo lako mogu postati veoma nervozni. Nervoza može povećati rizik da samo dete postane žrtva nasilja.

Starija deca mogu imitirati nasilničko ponašanje kome su prisustvovali. Neka deca daju oblik svom ponašanju i postaju agresivna, okrutna, neposlušna, destruktivna dok druga deca postaju tužna, povučena, uplašena i nervozna. Deca koja potiču iz domova gde ima nasilja, nemaju kontrolu nad sobom, nemaju dovoljno samopouzdanja i često ne mogu da uspostave odnos sa vršnjacima. Takođe postižu lošije rezultate u školi.

Ukoliko je nasilje i maltretiranje prisutno u porodici tinejdžera, postoji jako velika šansa da će i on sam biti nasilnik u budućnosti.

Kako zaštiti decu?

Roditelji moraju da priznaju da postoji problem u njihovoj porodici i da on veoma loše utiče na decu. Moraju preduzeti određene korake i zaštititi ih:

- Krivac za nasilje mora otići na terapiju.

- Žrtva (uglavnom majka) treba da napusti zlostavljača (oca) i ode sa decom. Neka potraži savet u nekoj od ustanova koje štite žrtve nasilja. Uz njihovu pomoć će osmisliti plan kako se izboriti sa celom situacijom..

- Ukoliko dete pokaže simptome nastale usled nasilja, mora se odvesti kod psihologa na pregled i eventualno lečenje. Odraslim žrtvama takođe često treba lečenje.

Postoji samo jedan način da zaštitite dete: nasilje mora da prestane. Ako, pak, postoji u Vašoj kući, pozovite dečjeg lekara i obavestite ga o tome. U slučaju da je stvar hitna i ozbiljna, pozovite policiju i odite u hitnu pomoć.

Tweet