Lekovita aronija ugrožava šljivu

Pravda

Aronija potiče iz vlažnih šuma i baruština istočnog dela Severne Amerike, a u Srbiju je dospela iz Rusije i Ukrajine, gde se odomaćila i sve se masovnije gaji. Poznata je i kao ruska oskoruša, ruska borovnica, zapiruša, jer se teško guta zbog oporog ukusa čiji plodovi najviše podsećaju na crni glog.

Najvrednija crna aronija

- Crna aronija ima najveći značaj, jer spada u najlekovitije vrste voća, lako se gaji i održava. Može se razmnožavati i kalemljenjem, ali zbog sporog rasta kalemova najčešće se gaji na svom korenu kao žbun – kaže agronom Živorad Jovanović iz Agencije za razvoj opštine Knjaževac, podsećajući da je posebno važno što se može gajiti i u blizini industrijskih zagađivača i termoelektrana.

I hrana i lek

- Pogodna je i za ozelenjavanje pepelišta, deponija i jalovišta. Raste i daje odlične prinose na svim tipovima zemljišta. Drvo sporo raste i dostiže visinu do 2,5 metara, tako da se lako bere i sa zemlje – kaže Jovanović.

Najbitnije je da se koristi kao hrana i lek koji umanjuje rizik od pojave mnogih bolesti, kao što su karcinom debelog creva, neaktivna jetra, kardiovaskularne bolesti, hronična zapaljenja, gastro problemi uključujući i čir, zapaljenja oka (uveitis). Istovremeno, jača imuni sistem, te je dobra hrana i lek za decu, sportiste i rekonvalescente. Usporava i procese starenja i ima antiseptičko dejstvo.

B. Filipović

Za plasman nema muke

Svako domaćinstvo može da pronađe prostor na okućnici i da zasadi aroniju kako bi se koristili plodovi ove izuzetne biljke. Sokovi, kao najznačajniji proizvod, mogu se spravljati i u kombinaciji sa drugim voćem, prevashodno borovnicom i grožđem. Preduzimljiviji na selu mogu zasaditi i veće površine, pogotovo što postoje firme koje se bave proizvodnjom sadnica po narudžbini. A za plasman nema muke – potražnja je izuzetno velika – naglašava agronom Živorad Jovanović.