Počinje prijem zahteva za restituciju

Novi magazin

Rok za dostavljanje zahteva je dve godine, a procenjuje se da će biti podneto oko 150.000 zahteva koji će se predavati na šaleterima 150 pošta u Srbiji.

Sekulić je agenciji Beta rekao da ne očekuje da će biti gužve u poštama prilikom predaje zahteva, ali da će, ako bude potrebno, biti povećan broj šaltera na kojima će se predavati zahtevi.

Zahtev za vraćanje imovine mogu da podnesu svi bivši vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici, kao i svi zakonski naslednici bivših vlasnika ili svaki od njih pojedinačno.

Pravo na podnošenje zahteva za restituciju ostvaruje se bez obzira da li je za potraživanu imovinu podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju.

Podnosilac zahtev treba da dostavi dokumentaciju kojom dokazuje pravnu

vezu sa bivšim vlasnikom, kao i o oduzetoj imovini. U prikupljanju dokaza o vlasništvu, kako je naglasio Sekulić, obavezne su da učestvuju sve državne institucije.

Agencija će, prema njegovim rečima, nastojati da o zahtevima odlučuje u što kraćem roku, kako bi prva rešenja o obeštećenju bila doneta za šest od sedam meseci.

Nepotpuni zahtevi će biti odbačeni, ali će podnosilac zahteva dobiti obrazloženje sa spiskom dokumentacije koju je izostavio, kako bi mogao da podnese novi zahtev. Važno je da do isteka roka od dve godine bivši vlasnici dostave zahtev sa svom potrebnom dokumentacijom.

Još nije precizirano ko će raditi procenu imovine koju potražuju bivši vlasnici. Agencija će imati svoje stručne timove koji će moći da rade taj posao, a verovatno će im u tome morati da pomažu i stručnjaci koji će po potrebi biti angažovani.

Građani će imati pravo da se na rešenje Agencije za restituciju žale Ministarstvu finansija, kao i na sudsku zaštitu, a tužbe će podnositi Upravnom sudu. Državne interese će zastupati Javno pravobranilaštvo, koje će biti jedna od stranaka u postupku rešavanja zahteva za restituciju.

Do kraja godine počeće i finansijsko obeštećenje isplatama akontacija u vrednosti 10 odsto od potraživane imovine, odnosno maksimalno 10.000 evra.

Dražava će krajem 2014. godine emitovati obveznice za novčano obeštećenje bivših vlasnika kojima bude pozitivno rešen zahtev za restituciju. Za tu namenu previđeno je 200 milijardi dinara, odnosno dve milijarde evra, a obveznice će biti isplaćivane u roku od 15 godina.

Za obeštećenje bivših vlasnika kojima imovina neće biti vraćena u naturi obezbeđeno je za 2012. godinu oko 740 miliona dinara, dok u Fondu za restituciju, gde je izdvajan novac od prodaje društvenih firmi, trenutno ima 120 miliona evra.

Mreža za restituciju: Ne žurite!

Mreža za restituciju u Srbiji savetuje građanima da ne žure sa podnošenjem zahteva za vraćanje oduzete imovine, izjavio je koordinator te organizacije Mile Antić.

On je agenciji Beta rekao da građani ne treba da žure, jer će njihovi zahtevi biti odbačeni ukoliko bude falio i jedan jedini podatak ili dokument.

Antić je istakao da "stari vlasnici" ne treba da žure i zbog toga što u budžetu za ovu godinu nema novca za isplatu i što je izvesno da će promenama Zakon o povraćaju imovine biti uvedena supstitucija.

Prema njegovim rečima, u Fondu za restituciju za isplatu svih bivših vlasnika za ovu godinu je predviđeno 50 miliona dinara, odnosno nepunih 490.000 evra, što se, kako je napomenuo, može proveriti u Službenom glasniku.

"Ko posmatra restituciju kroz novac ne traba da žuri zbog toga što novca u budžetu za ovu godinu za isplatu nema", rekao je Antić, ističući da su "netačne informacije koje su se pojavile u nekim štampanim medijima da je izdvojena velika suma novca".

Koordinator Mreže za restituciju u Srbiji pozvao je stare vlasnike da hitno provere da li je njihova imovina koju su prijavili 2006. godine pravilno upisana u bazi podataka pri Republičkoj direkciji za imovinu.

"Pastoji ozbiljna potreba da građani to hitno provere, zato što smo u preko 90 odsto slučajeva ustanovili da podaci nisu upisani pravilno", rekao je on.

Antić je istakao da je za građane najvažnije da naprave dopunu prijave Direkciji za imovinu, pre nego što podnesu zahtev Agenciji za restituciju, i da u toj dopuni navedu podatke o imovini shodno današnjem stanju. "Kroz taj proces će istovremeno prikupiti jedan deo neophodne dokumentacije da bi bili spremni da podnesu zahtev koji neće biti odbačen", rekao je on.

Jedan od razloga zašto Mreža insistira da građani sačekaju sa podnošenjem zahteva, prema rečima Antića, je i to što postoje neki nedostaci Zakona o restituciji, zbog čega je "prosto je nemoguće da u nekom doglednom periodu neće biti menjan".

autor: AM izvor: Beta