Nela Mihajlović: Sve važno u životu radila sam „na rez"

Press

Mesto snimanja Narodno pozorište u Beogradu šminka „Inglot", Kralja Petra 41

Glumicu Danijelu Nelu Mihajlović domaća televizijska publika imala je prilike da prati i uživa u njenim sjajno odigranim rolama, od ostvarenja „Stižu dolari 1 i 2", preko „Ranjenog orla" i „Selo gori, a baba češlja", pa do upravo završenog „Nepobedivog srca".

U ispovesti za Život&stil, popularna glumica, članica ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, otkriva detalje iz detinjstva u Valjevu, objašnjava zašto je ostala na dvoje dece iako je želela još jedno i tvrdi da joj ne smeta što je publika pamti samo po ulogama u TV serijama.

- Da, do sada sam mnogo uloga odigrala u televizijskim serijama i logično mi je da me gledaoci po tome prepoznaju. Meni to ni najmanje ne smeta, niti razdvajam uloge na one u pozorištu, filmu ili televiziji. Ovo nije fraza, ali dajem sve od sebe bilo šta da igram. Ako bih morala da upoređujem te poslove, prošle godine sam prvi put radila jednu veliku i ozbiljnu ulogu na filmu i nekako mi je taj rad najviše prijao.

Prva filmska uloga

Kada spominje prvu veliku ulogu na filmu, Nela Mihajlović misli na ulogu u ostvarenju „Led" Jelene Bajić Jočić, koji je snimila prošlog leta u okolini Kragujevca.

O promišljanju

Nela sebe opisuje kao osobu koja je oduvek bila proračunata i promišljena, osim kada se udavala.

- Osim braka i glume sve drugo promišljam, razmišljam i merim. Postoje neke stvari koje sam u životu pogrešno uradila i sada bi da ih popravim, razmislim o svemu i priznam sebi da sam pogrešila. Naravno da je čoveku žao zbog toga, ali to je ljudski jer ljudi greše. Važno mi je da nađem vremena da razmislim o svemu, pokušam to da popravim i da više ne ponavljam takvu grešku. Da li je to kajanje ili ne, ne znam, ali smatram da je važno uvideti sopstvene greške, ne zatvarati oči pred njima.

- Reč je o mojoj prvoj velikoj, ozbiljnoj i veoma zahtevnoj ulozi na filmu. Do sada nisam mnogo radila na filmu, svega nekoliko puta, a prikazivanje filma „Led" je nešto što s nestrpljenjem iščekujem. Igram ženu svojih godina, ali u nekim potpuno drugačijim okolnostima - seoskim i u vremenu u kome do sada nisam imala prilike da igram, a to su 70-te godine prošlog veka, pa se posebno radujem što će publika moći da me vidi na jedan sasvim drugačiji način od onoga na šta je do sada navikla. Naročito mi je prijalo što su sa mnom tokom snimanja dva meseca u Kragujevcu bile moja majka i moje ćerke, pa ni o čemu, osim o snimanju, nisam morala da razmišljam. Zbog tog filma sam odbila neke druge uloge.

Detinjstvo

Popularna glumica je odrasla u Valjevu, a njeno detinjstvo je, kaže, obeležila bezbrižnost.

- Moje detinjstvo je obeležio život sa roditeljima i bakom koja je živela sa nama i jedna velika bezbrižnost u provinciji, u Valjevu. Odrastala sam u jedno smirenije i bolje vreme. Moja porodica je bila skladna, tipična srpska patrijarhalna. Inače, kad je reč o Valjevu, pravi sam lokalpatriota. Od osnovne škole sam sanjala o medicini. Gluma me tada nije zanimala. Međutim, uvidela sam da ne mogu da izdržim susret sa bolesnima, da sam preosetljiva za to. Danas sam jako srećna što sam na vreme shvatila da taj posao neću sa radošću obavljati. Ni sama ne znam kako, odlučila sam da me zanima samo gluma i ništa drugo. Pokupila sam dokumenta sa medicine, bez mogućnosti da se tamo vratim i rizikovala sam na prijemnom na glumi, jer upisati glumu zavisi 50 odsto od talenta, a 50 odsto od sreće. Hvala bogu, upisala sam je iz prve. Bilo je to jula 1990. Na klasi sam bila sa Natašom Ninković, Sergejem Trifunovićem, Nebojšom Glogovcem, Borisom Pingovićem, Vojinom Ćetkovićem, Danijelom Ugrenović, Danilom Kuzmanovićem.

Iako je prepoznatljiva po ulogama u TV serijama, Neli Mihajlović to ne smeta i ne razdvaja uloge na one u pozorištu, filmu ili televiziji

Brak

Nela Mihajlović je u srećnom braku već 15 godina, a njena ljubavna priča je sasvim neobična. Posle pet dana poznanstva počela je da živi s kompozitorom Vladimirom Petričevićem, a udala se posle dva meseca.

- Gde bismo se sreli nego u pozorištu. Ono što je zanimljivo je da je on bio frontmen grupe „Bel tempo", koju sam obožavala da slušam u srednjoškolskim danima. Naravno, nisam ni sanjala da ću jednog dana upoznati te ljude, a tek ne da će taj gospodin biti moj budući životni pratilac. Izašli smo prvi put 13. decembra 1996. godine, a već posle pet dana ja sam se preselila kod njega. Naša ljubav uopšte nije bila standardna. Dva meseca kasnije me je zaprosio, a šest meseci kasnije smo se venčali. I tako je sve krenulo. Svojim ćerkama sutra bih sigurno rekla - nemojte da srljate, upoznajte prvo osobu i tome slično, bez obzira što je vaša mama srljala, ali je imala mnogo više sreće nego pameti. Posle 15 godina braka i dvoje dece, potvrdilo se da to jeste prava ljubav i prava priča, ali je tada bila užasno burna, priča u koju smo uleteli bez ikakvog promišljanja. Ali i glumu sam tako upisala, pa, kad bolje razmislim, nekako sam najbitnije stvari u životu radila na rez.

Porodica

Nela Mihajlović ima dvoje dece, ćerkice Martu od šest i Petru od četiri godine. A tvrdi da je želela najmanje troje...

- Oduvek sam želela veliku porodicu, naročito jer imam sestru Minu i smatram da je veoma važno imati brata ili sestru. Davno sam izjavljivala da bih volela da imam troje dece, ali spletom nekih životnih okolnosti dosta kasno sam postala majka, pa nekako više nisam imala vremena za treće dete. Verujem u sudbinu i smatram da svako dobije ono što mu pripada. Imati dvoje dece nije stereotip, nego je to bolje nego imati jedno dete (smeh). Troje je bolje nego dvoje. Inače, neću im braniti da se bave mojim poslom, kao što ni meni moji roditelji nisu branili, mada u startu i nisu baš bili oduševljeni mojim izborom zanimanja. Šta god da izaberu, imaće moju podršku.

Novac nije sve

Nela otkriva da je sa osmehom prihvatala vreme i kada je imala novac i kada je bila bez njega.

- Imala sam periode u životu kada nisam imala novca i kada sam imala mnogo više. I u jednoj i u drugoj situaciji sam bila nasmejana. Takva sam, kad imam onda trošim, kada nemam - nikom ništa. Ali tada sam bila odgovorna samo za sebe. Danas je malo drugačije jer imam decu i odgovornost prema njima i želim da im pružim maksimum. Neko misli da je posao glumca, naročito tokom snimanja serija i filmova, vrlo plaćen. Ali nije to nije tako, jer posla i nema u kontinuitetu. Da skratim, dobro je da imaš novac da bi se osećao sigurnim. Nikada ne bih volela da imam toliko da mogu sebi sve da priuštim. Jer, tada nema izazova.

Važan je izazov

Privilegiju da odbije ulogu nema mnogo glumica u Srbiji, naročito ako ne pripada nijednom klanu kao Mihajlovićka.

- Neko je davno rekao da se glumačka karijera ne gradi na odigranim, već na odbijenim ulogama. Vrlo je teško i još teže posavetovati mladog glumca da bira uloge. Tržište je malo, mnogo je glumaca. Kada se, kao u mom slučaju, svojim radom stekne ime, dođe se u poziciju da se biraju uloge i to je divna pozicija koju ja sada imam. Igram samo one uloge za koje smatram da zavređuju moj trud. Glumačkim klanovima nisam pripadala nikada, valjda je zato moj put sporiji i laganiji. Nikada mi ništa nije padalo s neba. Zato sam pred sobom čista i nemam problem da se pogledam u ogledalo. Ne stidim se ničega što sam radila i načina na koji sam radila. Za to treba imati mnogo strpljenja i mnogo vere u sebe.

O snovima

Nesrećnom je u svakodnevnom životu čine deca bez osmeha, a neostvarene želje ima, ali ne želi da ih podeli sa čitaocima.

- Nesrećnom me čine vesti koje slušam ili čitam po novinama. Deca bez osmeha na licu. Najviše me rastuže vesti o siromašnoj deci, na njih sam jako osetljiva. To je nešto zbog čega iste sekunde mogu da zaplačem. Sve to me vrlo rastužuje. Naravno da imam neostvarenih snova, jer čovek koji prestaje da želi prestaje i da živi. Tako se osećam živom. Uvek ću ispred sebe postavljati želje i pokušavati da ih ostvarim. I u poslu i u privatnom životu. To su samo moji snovi i ne mogu da ih delim sa čitaocima.

Piše: Nenad Milenković, Fotografije Đorđe Kojadinović