U selu Bresnik više snega nego u Sibiru

Politika

Bresnik – Dva dana buldožer, kojim rukuje Zoran Milićević a pomažu mu Radojica Vukosavljević, predsednik mesne zajednice, i njegov prijatelj Miloš Bogojević, putovao je od Ibarske magistrale do sela Bresnika. Iako je to selo udaljeno od Kraljeva tridesetak kilometara, zapalo je u snežnu blokadu, jer je smešteno pod planinom Čemerno pa se čak i buldožer „namučio“ dok je stigao do prve kuće.

Tu su majstora i mašinu dočekali domaćin Srboljub Ćirica i njegov sin Slaviša, snaha Radica i deca Rade i Luka. Iako su oni na dnu sela, pre dolaska buldožera jedva da su i imali povremenu komunikaciju sa svetom, pa pomenuti dečaci, zbog visokog snega i mraza, već danima ne idu u školu udaljenu odavde deset kilometara.

Gore, dalje u planini, nalazi se većina od ukupno četrdesetak kuća, rasutih po planinskim padinama. Buldožer se probija dalje, a za njim „kompozicija“, napred snažan traktor, čije su gume „okovane” lancima, vuče, odnosno pripomaže kretanje dva terenska vozila – u jednom su novinari a u drugom predstavnici vlasti, gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović i odbornik Goran Pantelić.

Napokon se stiže do seoskog groblja, odakle puca pogled na veći deo sela koje još od Božića samuje pod snegom. Dimi se iz odžaka gotovo svake kuće iako su u njima jedno ili dvoje čeljadi, ali u susret mašini i gostima idu samo dvoje meštana, dvoje mladih.

Oboje su Rusi, dvadesetjednogodišnji Anatolij Čermenih i njegova dve godine mlađa devojka Olga Prokopenko. Oni su se još pre skoro dve godine naselili u ovu nedođiju Srbije. Anatolij – Tonja je iz Peterburga a Olga iz Tjumenja, iz Sibirske oblasti. I, neobičan je ovaj susret, u šali rečeno, na međunarodnom nivou a u dubokom snegu, između Ljubiše Simovića, gradonačelnika Kraljeva, i pomenutih domaćina. Retkost je, naravno, i to da mlada devojka progazi više od kilometar dubokog snega i nanosa kako bi poželela dobrodošlicu čistačima snega i vlasti.

– No, nije ovo strašno, nego je čudno da, recimo, sada u mom Sibiru nema snega. Premestio se, što se toga tiče, Sibir u Evropu. Šalim se, ali je istina, čujem se posredstvom „skajpa“ sa mojima svakodnevno, i sada je tamo sneg veoma nizak, ali je za ovo doba temperatura uobičajena, minus trideset – odgovara Ogla Prokopenko na pitanja Simovića o tome kako se snašla u novoj sredini.

Gradonačelnik i novinari su od njih još doznali da im se uprkos ovoj jakoj zimi povećava stado koza, koje od dolaska u Srbiju gaje. Uskoro će imati trideset brava a plan im je da stado bude oko pedeset. Onda su još objasnili da njih Ruse zima nije iznenadila, da su jesenas pripremili dovoljno hrane za sebe i stoku, da su uspeli i kuću da rekonstruišu pa će, najverovatnije, na proleće biti svadbe.

– Ovde se planira podsticanje kozarstva tako da i vi možete dobiti pomoć od države, javite se – rekao im je Simović.

A, što se svadbe tiče, na pošalicu Anatolija Čermeniha „planiramo i da imamo puno dece i da otvorimo školu u ovom selu, koja je već deceniju zatvorena“ gradonačelnik je odgovorio:

– Spremni smo, koliko na proleće ako to odlučite, da vam o trošku grada organizujemo to svadbeno veselje.

Na sve to, uprkos temperaturi od minus petnaestak stepeni, neko dobaci pošalicu kako bi posle ove i ovakve zime Bresničani bili spremni da krenu u svatove, put Sibira…

Miroljub Dugalić

objavljeno: 07.02.2012.