Vlasnike nekretnina nije obradovalo novo pravilo o energetskoj efikasnosti

SE Times

Ministarstvo kaže da će zbog popravki i jačanja energetske efikasnosti nekretnine postati vrednije. [Rojters]

Zove se Potvrda energetske efikasnosti i mora da je ima svaki vlasnik koji prodaje ili izdaje nekretninu. Većina vlasnika vidi to kao još jednu u nizu prepreka zbog kojih su Grci stali bez novca.

Međutim, potencijalni stanari i kupci sasvim drugačije gledaju na tu meru, koja je usmerena na usklađivanje unutrašnje politike sa direktivom EU, u čijem sprovođenju Grčka zaostaje. Čini se da ju je Bugarska sprovela 2004, a Kipar 2006. godine.

„Ovo je dobrodošla odluka“, kaže za SETimes Angelos Skijadas, predsednik Helenske asocijacije za zaštitu stanara. „To konačno omogućava stanaru da pregovara o kiriji u zavisnosti od klasifikacije na polju energetske efikasnosti.“

Vlasnici nekretnina moraće da angažuju priznatog energetskog inspektora, koji će proceniti energetsku efikasnost nekretnine, klasifikovati nekretninu u skladu sa jednom od devet kategorija i, ako je neophodno, dati savete o oblastima koje je neophodno unaprediti. Cena iznosi 1-2,5 evra po kvadratnom metru, sa minimalnom cenom od 200 evra.

Prema ministarstvu za životnu sredinu, do sada je izdato oko 60.000 potvrda. Od tog broja, 40.000 se našlo na najslabijem nivou (H) energetske efikasnosti. Samo je 600 kuća navedeno u B kategoriji, što je minimalan uslov za novu gradnju.

Kada neko razmišlja o iznajmljivanju, ukazuje Skijadas, retko vidi dublje probleme, kao što su curenje, loša izolacija, vlaga ili nedovoljno dobar dihtung na prozorima. Međutim, nova potvrda omogućava svakom potencijalnom stanaru pregovara o ceni u zavisnosti od kategorije.

„Mislim da je to dobra ideja sve dok se sprovodi“, rekao je 30-godišnji Jon K. za SETimes. Ovaj student je iznajmio stan u centru Atine, ali kaže da u njemu ne postoji apsolutno nikakva izolacija. „Prozori od terase su vrlo stari i svuda prolazi vazduh. I, naravno, u kupatilu curi voda. Da sam to znao ranije, tražio bih da plaćam manju kiriju“, kaže on.

Vlasnici stambenog prostora nisu se obradovali ideji plaćanja iz svog džepa za popravke ili modernizaciju svojih nekretnina kako bi dobili zeleno svetlo za iznajmljivanje ili prodaju.

„To je bemsisleno“, kaže za SETimes Stratos Paradias, advokat i predsednik Helenske federacije vlasnika nekretnina.

„Ova mera ne može da se sprovede. Pored toga, neefektivna je i dolazi u najgorem trenutku, u sred ekonomske krize. Jako je malo toga promenila u inostranstvu, gde se već sprovodi četiri do pet godina“, dodaje on.

Paradijas, koji je i predsednik briselskog Međunarodnog saveza vlasnika nekretnina, žali se na prateću birokratiju i kaže da će jedna demografska kategorija vlasnika biti najteže pogođena. „Šta da rade stariji ljudi? Ljudi koji žive od tih nekretnina“, pita on.

„Iznajmljujem dva mala stana i jedva uspevam da opstanem. Sada hoće da plaćamo renoviranje? Da smo imali novca za to, već bismo to uradili“, kaže za SETimes 67-godišnji penzioner Dimitris Cacopulos.

Slični tekstovi