Paori i traktori bi puteve izvukli iz snega

Dnevnik

Ovaj sistem smatraju isplativijim za lokalne budžete, ali i efikasnijim, posebno kad je reč o čišćenju saobraćajnica koje nisu na magistralnim pravcima, a koje inače ne predstavljaju prioritet u takvim okolnostima ukoliko se održavanjem bave isključivo javni sektor.

Uvođenje javno-privatnog partnerstva u sistem zimskih komunalnih službi svojevremeno je predlagao bivši predsednik nekadašnjeg Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić, koji se zalagao za to da se poslovi održavanja regionalnih i lokalnih puteva u Pokrajini povere privatnim licima, odnosno poljoprivrednicima koji imaju odgovarajuću mehanizaciju. Po toj inicijativi, koju je Đukić pokrenuo podstaknut primerima kakvi postoje u zapadnoevropskim zemljama, takve poslove poljoprivrednici u Vojvodini obavljali bi po ugovoru i za određenu nadoknadu. Predlog pre desetak godina nije prošao jer nije imao političku podršku u tadašnjoj pokrajinskoj vlasti.

Đukić i danas smatra da je javno-privatno partnerstvo najbolji model za održavanje puteva drugog i trećeg reda u zimskim uslovima, i sa stanovišta efikasnosti, ali i zbog toga što je, kako je ocenio, neuporedivo jeftinije od postojećeg sistema.

– Osnovna ideja da se na tenderu ili licitaciji poslovi održavanja lokalnih i regionalnih puteva prepuste privatnicima, odnosno poljoprivrednicima u slučaju Vojvodine, pošto oni već imaju odgovarajuću mehanizaciju za te poslove – objasnio je Đukić u izjavi za „Dnevnik”. – Takođe, onaj ko dobije posao bio bi u obavezi da položi određeni depozit, dok bi za svoj rad bio plaćen po utvrđenim parametrima, odnosno dužini puta koji održava. Takav preduzetnik dužan je da se odazove na prvi poziv i da svoju deonicu čisti neprekidno dok sneg pada. Naravno, taj rad bi se mogao kontrolisati tako što bi se iskoristili savremeni sistemi, odnosno preko GPS-a, jer bi se tako tačno znalo koliko je sati rada utrošeno. Dakle, tu je sve merljivo, sve može da se iskontroliše. Uz to, to bi za Vojvodinu značilo da, kad počne da pada sneg, u svim mestima istog trenutka na puteve izlazi mehanizacija. I u tom slučaju ne može se desiti da budemo zavejani duže do 20 minuta.

Đukić navodi da bi takav sistem budžete lokalnih samouprava i Pokrajine oslobodio velikog dela troškova, s obzirom na to da se zaposleni u javno-komunalnim preduzećima plaćaju tokom cele godine, dok zimske službe posla imaju samo kad pada sneg.

Direktor „Vojvodinaputa„ Marko Cigić skeptičan je, međutim, u pogledu primene takvog modela u organizaciji zimskih službi u našoj zemlji. On je u izjavi za naš list ocenio da za to u Srbiji ne postoji ni odgovarajuća zakonska regulativa, ni kultura poslovanja i iskustvo koje imaju neke evropske zemlje, posebno skandinavske.

– Ceo koncept održavanja puteva u zimskim uslovima zasniva se na organizaciji, što podrazumeva da u svakom trenutku morate imati spremne ekipe, odnosno da u roku od nekoliko sati mobilnost mora biti potpuna. To bi išlo teško s angažovanjem većeg broja poljoprivrednika koji imaju ili nemaju spremnu mehanizaciju, i bez podrške radionice ili terenskih ekipa na licu mesta – ocenio je Cigić. – Jer, česte su sitaucije da mašine rade i po dvadeset sati neprekidno, što na izrazito niskim tempretaturama dovodi do njihvih velikih oštećenja i tu onda nastaju problemi. Zato mislim da model javno-privatnog partnerstva nije najbolje rešenje za organizaciju zimskih službi.

B. D. S.

Može i bez komunalaca

Đorđe Đukić je naveo i da takav sistem javno-privatnog partnerstva funkcioniše u evropskim zemljama, navodeći primer grada Lilehamer u Norveškoj, gde, kako kaže, ne postoji nijedna lokalna javna služba. Međutim, komunalni sistem funkcioniše besprekorno jer je njegovo održavanje prepušteno preduzetnicima koji poslove dobija