Prosečna starost mašina u Srbiji - 29 i po godina

Prosečna dob mašina u Srbiji je 29 i po godina. One u farmaceutskoj industriji sa 21 godinom su i mlađahne u odnosu na 35 godina stare mašine u tekstilnoj ili godinu mlađe u mašinskoj industriji. U Evropskoj uniji, na primer, mašine su prosečno stare 9,6 a u Nemačkoj pet godina.

Niska tehnološka opremljenost, pre svega metalske i elektroindustrije ne daje nam mogućnost ravnopravne konkurencije proizvodima EU, objašnjava sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS Ljubiša Obradović.

Neravnopravnost

"Ta neravnoprvnost se ogleda u tzv. "4 K", a to je omogućavanje praktično naših proizvoda da budu kvalitetni, da se dostavljaju kontinuirano i u količini koju Evropska unija ili ostala tržišta traže. Naravno, tu je i konkurentnost u ceni. Naša cena znači mora biti i niža od evropskih da bi to tržište prihvatilo našu robu."

Sa starim mašinama nije lako stvoriti valjan proizvod, primećuje Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

"Srpska privreda ima najveći procenat škarta u Evropi, zajedno s privredom Albanije. To je 36 odsto po toni sirovine. Ako je procenat otpada toliko visok, pošto se svi ti gubici moraju računati kroz cenu proizvoda, to znači da su cene srpskih proizvoda onda više u odnosu na proizvode koji se proizvode u zemljama u okruženju ili u zemljama EU."

Slabašne tehnološke performanse srpske industrije prepoznaju se i u spoljnotrgovinskom rezultatu metalske i elektroindustrije, a on je, prema Obradovićevim rečima, 2:1 u korist uvoza.

Unija poslodavaca Srbije je, podseća Rajić, još 2009. tražila da se sve proizvodne kompanije oslobode PDV i carina na uvoz mašina namenjenih proizvodnji, a skupljih od pet hiljada evra. Vlada je odgovorila oslobađanjem carine uvoza mašina skupljih od 200 hiljada evra, tako da se, primećuje Rajić, ta olakšica ograničila na najveće, dok su mala i srednja preduzeća ostala uskraćena. Tehnološko zaostajanje i podmlađivanje mašinskog parka moguće je, u kratkom roku premostiti dolaskom stranih investitora. Ljubomir Obradović iz PKS navodi primer italijanskog FIAT-a i njegovih partnera.

"Oni su doneli novu tehnologiju koja nije na najvišem svetskom nivou ali koji je sigurno nivo odmah iza tog. Sigurno je da će oni promeniti stanje kakvo je u ovom trenutku ne samo radi sebe nego uključivanjem domaćih autokomponentaša, koji će vrlo teško ući u prvu ugradnju ali će moći da proizvode rezervne delove i biti praktično prvi partneri prvih komponentaša FIAT-a."

Upravljanje tehnologijama

Podsećajući na to da uz investicije, pored kapitala i opreme, dolazi i znanje kako se upravlja s novim tehnologijama, Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca primećuje da se tim znanjima neće ovajditi preterano mnogo radnika, jer takve kompanije u Slovačkoj ili Poljskoj zapošljavaju oko 14 odsto radnika.

"Ako želimo da se razvijamo mi moramo stvoriti uslove da pre svega naše firme da svako u Srbiji ko počne da se bavi nekim poslom prvo ne bude oglobljen od države mnogim visokim parafiskalnim nametima i da sa druge strane može da kupi mašinu, opremu ili nešto drugo da bi krenuo da radi."

Rajić upozorava i na to da je u poslednje tri godine na svakih hiljadu novih radnih mesta u stranim firmama ugašeno više od deset hiljada radnih mesta u malim i srednjim preduzećima. Stoga i razložno deluje Rajićev apel da se i domaćim firmama koje nemaju velika sredstva, obezbede uslovi za uspešan poslovni početak.