Grci na ulicama dok vlada planira nove rezove

SE Times

„Ovde sam jer želim da promenim stvari, ali ne mislim da će ovo promeniti stvari“, kaže stanovnica Atine Else Pavlaki komentarišući proteste. [Endi Dabilis/SETimes]

Dok stoji sa 20.000 demonstranata ispred parlamenta, na hladnoj kiši koja kvasi gnev protiv novog talasa mera štednje u Grčkoj, Margarita Lambropolu kaže da je odlučila da još jednom proba da pronađe posao sa punim radnim vremenom, pre nego što ode za Australiju.

Ta 40-godišnjakinja radi pola radnog vremena kao scenski radnik i zarađuje 400 evra mesečno, zbog čega je primorana da živi sa majkom i sestrom.

„Radim i opet nemam novca“, rekla je ona za SETimes.

Pre nego što je otpuštena pre godinu dana, radila je u prodavnici i zarađivala mesečno 1.000 evra. Ali, sada, kao i drugih 19,2 odsto nezaposlenih u Grčkoj, kaže da se njen bes pretvorio u očaj. „Ova Grčka nije za nas“, izjavila je ona u utorak (7. februara), gledajući kako se bezvoljni demonstranti rugaju interventnoj policiji i bacaju kamenice.

Demonstracije su bile deo 24-satnog generalnog štrajka koji su organizovali sindikati razočarani vladinim tekućim pregovorima o drugom paketu spasa za Grčku -- u iznosu od 130 milijardi evra, nakon što prvih 109 milijardi evra nije uspelo da uspori otklizavanje zemlje ka neispunjavanju finansijskih obaveza.

Uslovi koje postavlja Trojka EU-MMF-ECB odnose se na dodatna smanjenja plata, ovog puta zaposlenih u privatnom sektoru. Plate javnim radnicima smanjene su do 30 odsto, a došlo je i do lavine većih poreza, te smanjenja penzija i neodložnog otpuštanja 15.000 radnika.

Grčki lideri su bili pod intenzivnim pritiskom Trojke da pristanu na reforme, uključujući tu i smanjenje troškova za 3,2 milijarde evra. Međutim, upozorila je vlada, ako ne bude dogovora, neće više biti ni novca, a Grčkoj će biti uskraćen plan o otpisivanju čak 70 odsto njenog duga.

Dok su se demonstranti okupljali, predsednik prelazne vlade Lukas Papademos pokušavao je da navede svoju koaliciju da prihvati uslove Trojke za drugi paket spasa, koji uključuje smanjenje minimalne plate od 751 evra mesečno za 20-22 odsto i ukidanje kolektivnih pregovaračkih prava radnika u privatnom sektoru, što bi omogućilo poslodavcima da oni određuju plate.

Sindikati kažu da bi nova smanjenja plata bila kontraproduktivna, s obzirom da je već zatvoreno preko 100.000 preduzeća, čime je Grčka ušla u petu godinu recesije.

„Ovo je krivično delo protiv zemlje“, izjavio je novinarima Vangelis Mutafis, glavni organizator štrajka iz najvećeg sindikata zemlje GSEE. „Oni guraju ljude koji zarađuju u potpuno siromaštvo. Oni uništavaju nezaposlene i penzionisane ljude … prodaju državu bud zašto.“

Dimitris Agogijatis, 23, student matematike na Univerzitetu Atine, kaže da je došao da pokaže svoje gnušanje prema vladi, kojoj danas veruje mali broj Grka. Ankete pokazuju da 35 odsto njih neće glasati na izborima u aprilu.

Slični tekstovi