Mosad izložbom otkriva priču o hvatanju Ajhmana

e-Novine

Izložba pod nazivom “Operacija finale”, čiji je kustos anonimni oficir Mosada, prikazuje do sada nikada viđene predmete, imena i dokumente koji su doveli do Ajhmanovog hvatanja u Argentini. Takođe izložba otkriva nove detalje, poput toga kako su forenzički eksperti identifikovali Ajhmana po obliku njegovih ušiju.

Fotografije Ajhmana korišćene za utvrđivanje identiteta Rikarda Klementa

PHOTO:Stock

Ajhman je osuđen na smrt na osnovu optužbi da je bio operativni vođa Hitlerovog “konačnog rešenja”, plana istrebljenja Jevreja iz Evrope. Šest miliona Jevreja je ubijeno od strane nacista i njihovih saradnika tokom Drugog svetskog rata.

Akcije Mosada obično postaju poznate javnosti tek kada nešto krene naopako. Međutim, ova izložba govori o uspešnoj storiji, nudeći najpotpuniju sliku kompleksne operacije koja je pomogla u formiranju imidža agencije kao noćne more visokih nacističkih lidera.

“To je bio prvi put da je Mosad organizovao veliku operaciju u inostranstvu i da je morao da izmišlja sve te 'Džejms Bond' trikove u procesu”, kaže kurator izložbe identifikovan samo kao Avner.

“Ova operacija je stvorila Mosad”, kaže on. “Agencija je dokazala sebi i celom svetu da može da izvede operaciju na kraju sveta, pod svim mogućim identitetima i raznim tehnološkim i tehničkim sredstvima”.

Iako su izloženi predmeti inicijalno planirani da ostanu tajni, Avner kaže da je Ajhmanova priča toliko snažna da nisu želeli samo da je zadrže za sebe.

Drvena stolica unutar neproboljne kutije na kojoj je Ajhman pratio suđenje

PHOTO:Stock

Među najvećim atrakcijama izložbe u Beit Hatfutsot muzeju u Tel Avivu je originalni dosije Mosada o Ajhmanu, kodnog imena “Dybbuk", što je hebrejska reč za “zlog duha”, tašna sa ugrađenom kamerom kojom je Ajhman prvi put uslikan u Buenos Ajresu, lažne registarske tablice napravljene za praćenje nacističkog zločinca, rukavice korišćene prilikom njegovog hapšenja, igla kojom je omamljen i lažni izraelski pasoš korišćen prilikom krijumčarenja Ajhmana iz Argentine.

Ajhmanovo suđenje iz 1961. u Jerusalimu potreslo je Izrael i svet pre svega traumatičnim svedočenjima preko 100 Jevreja, koji su preživeli ekstremnu torturu i izgladnjivanje u koncentracionim logorima i izneli na svetlo dana sav horor nacističkog “konačnog rešenja”.

Ajhman je pred sudom u Jerusalimu osuđen za ratne zločine i zločine protiv čovečanstva i obešen je naredne godine, što je bio jedini put da je u Izraelu izvršena smrtna kazna.

Nakon što se Drugi svetski rat završio porazom nacističke Nemačke, Ajhman je pobegao iz američkog zarobljeništva za Argentinu 1950., pod lažnim imenom Rikardo Klement.

Tamo je živeo neprimećen sve do 1957. kada se njegov najstariji sin Nik sprijateljio sa devojkom pod imenom Silvija. Njen otac, Lotar Herman, je preživeo holokaust a kako je mu je mlađi Ajhman bio veoma sumnjiv, on je poslao pismo, koje je prikazano na izložbi, Fricu Baueru, takođe Jevrejinu koji je preživeo nacistički logor, tada glavnom tužiocu nemačke savezne države Hesen.

PHOTO:Stock

Bauer je o tome informisao Izraelce, koji su započeli istragu.

Dve godine kasnije agent Mosada Zvu Aharonu je locirao porodičnu kuću u Garibaldijevoj ulici u Buenos Ajresu i vratio se sa fotografijama Rikarda Klementa koje su se poklapale sa ranijim fotografijama Adolfa Ajhmana. Izraelski forenzički eksperti su povezali detalje izgleda ušiju za konačnu potvrdu.

Predveče 11. maja 1960., sedmočlani tim agenata je čekao u blizini autobuske stanice gde se Ajhman svaki dan zaustavljao pri povratku sa posla u mercedesovoj fabrici.

Nakon što je Ajhman sišao iz autobusa, agent Zvi Malkin je skočio na njega, stavivši ruku u njegova usta, za slučaj da je imao cijanid sakriven u zubu, pošto su bivši visoki nacistički lideri bili poznati po tome da su tako spremali svoje samoubistvo u slučaju hapšenja, kaže Avner. Dva agenta su mu pomogla pri ubacivanju Ajhmana u kola za beg gde je čekao četvrti član grupe, Aharoni.

“Ukoliko se samo mrdneš”, rekao je Aharoni Ajhmanu, “bićeš upucan u glavu”, piše u dosijeu Mosada. Ajhman je na to promumlao na Nemačkom: “Prihvatam svoju sudbinu”.

Igla korišćena za omamljivanje zločinca

PHOTO:Stock

Izložba takođe prikazuje lične stvari pronađene kod Ajhmana prilikom hapšenja, češalj, džepni nož i plastičnu muštiklu.

Ajhman je bio držan u sigurnoj kući devet dana pre nego što je grupa agenata odletela iz zemlje avionom koji je dovezao izraelsku delegaciju na obeležavanje 150 godina argentinske državnosti.

Ajhman je bio omamljen, obučen u uniformu izralske državne avio kompanije, smešten u prvu klasu i provučen kao član posade koji je bolestan. Operacija je bila toliko tajna da čak ni diplomata Aba Eban, koji je kasnije postao izraelski ministar spoljnih poslova, nije imao pojma da je omogućio pokriće da se avion vrati za Izrael sa Ajhmanom i timom agenata Mosada.

Avner kaže da je tokom istraživanja ove slavne operacije došao do nekoliko novih otkrića.

Na primer, postojao je Plan B, ukoliko let ne uspe, prošvercovati Ajhmana u teretnom brodu koji prevozi smrznuto meso, čak i Plan C koji je sadržao iskrcavanje zločinca u jednoj kući u Evropi pre njegovog finalnog puta za Izrael.

Avner je čak pronašao izraelskog optičara koji izradio naočare za Ajhmana nakon što je njegov par slomljen prilikom hapšenja. Naočare su napravljene od plastike kako bi se sprečilo da Ajhman iskoristi staklo za rezanje vena.

“Kako otkrivam sve više detalja, sve više shvatam da nemam punu priču”, kaže Avner. “Verovatoi nikada nećemo tačno znati šta se sve desilo prilikom Ajhmanovog hapšenja”.