Sve je moguće, pa i ponavljanje izbora

Novi magazin

Istraživanja javnog mnjenja nisu politička prognoza već pre svega služe da se definišu komunikacione strategije za osvajanje novih birača. Zbog toga ozbiljne agencije imaju dogovore sa klijentima da se ta istraživanja ne objavljuju, kaže za Novi magazin Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga.

“Nije mudro trošiti resurse na istraživanje za svoje potrebe i onda protivnicima otkriti rezultate – pa i sopstvene slabosti. Naša je uloga kao istraživača da vidimo šta ne valja kod klijenta, a ne da se od toga pravi propagandni materijal. Važno je shvatiti i da su istraživanja snimak trenutka i da ono što danas važi neće važiti kada se približe izbori jer će se dotle birači opredeliti za koga će glasati. Imamo dobre rezultate u tome što radimo i zadovoljne klijente”, kaže Bogosavljević i dodaje:

“Istraživanja koja se rade pred izbore daju rezultate koji su veoma slični onima koji se dobiju na samim izborima. Nevolja je što rezultati ‘cure“ u javnost i bez metodoloških objašnjenja i bez datuma na koji se trenutak odnose. Bilo bi dobro kada bi mediji imali kodeks da ne objavljuju istraživanja pod imenom neke agencije bez autorizacije te agencije. U svetu, pa i u našem okruženju u Hrvatskoj i Makedoniji, rade se i istraživanja samo radi prognoze, ali njih obično naručuju mediji. Te su ankete usmerene na rejting stranaka i, eventualno, lidera.”

*Radite istraživanja za više naručilaca, kako ostajete neutralni?

Kao i u tržišnim istraživanjima gde često radimo za konkurente – alociranjem različitih timova koji se međusobno ne informišu šta ko radi. Ispitivanje političkih stavova javnog mnjenja mali je deo našeg posla i mi smo kao firma ubedljivo najveći na Balkanu i dovoljno veliki da možemo da angažujemo različite ljude koji rade za različite naručioce.

*Vratimo se predizbornim trendovima. Ko može u parlament?

Na političkoj sceni Srbije su dve značajne snage Demokratska stranka i Srpska napredna stranka i dosadašnja merenja javnog mnjenja pokazuju da će zajedno imati najverovatnije više od 60 odsto glasova. Ako bilo koja padne ispod 24 odsto biće to neuspeh.

*Hoće li kadrovi presuditi? DS sem predsednika ima Đilasa, Šutanovca, Petrovića, Pajtića... Čini se da SNS nema snažan odgovor.

Ima dva jaka lidera koji su stalno među pet najpopularnijih političara, pri čemu je Tomislav Nikolić često i najbolje ocenjen. I kada se bira političar u koga se ima najviše poverenja i kada se postavlja dilema za koga bi građani najradije glasali za predsednika države – uz Borisa Tadića samo se Nikolić izdvaja. I Aleksandar Vučić je veoma prisutan u javnosti, a sve se češće čuje da im se neka od javnih ličnosti pridružila.

*Nema sumnje da je opoziciji uvek lakše da kritikuje vlast nego vlasti da se odbrani, čak i kada ima svetsku krizu kao alibi.

Demokratska stranka je ušla u vlast u trenutku kada su svi parametri u Srbiji bili na vrhuncu, ali je svetska ekonomska kriza koja je nastupila u to vreme poništila šanse razvoja. Od oktobra 2009. plate kontinuirano opadaju, raste nezaposlenost, sada imamo odlazak US Steel-a kao jednu od posledica krize. Povećana nezaposlenost je logičan rezultat nedostatka investicija i smanjenja ekonomske aktivnosti u državi i svetu.

Paralelno sa krizom rasla je korupcija. Ona je u novcu sigurno znatno manja nego u nekim ranijim vremenima, ali ima mnogo učesnika, a upravo takav model korupcije najviše iritira građane.

Zbog svega toga vlast je moguće optužiti i za ono što kvalitetno radi – kao što je čišćenje gradova od snega.

(Opširnije u štampanom izdanju)

autor: Jelka Jovanović izvor: Novi magazin