Grci se dogovorili

RTS

Grčka je danas postigla sporazum sa stranim poveriocima, što će joj omogućiti da dobije novu tranšu pomoći od 130 miliona evra i izbegne bankrot u martu, saopšteno je iz kabineta grčkog premijera Lukasa Papademosa.

Lideri najvećih grčkih stranaka počeli su konsultacije u sredu, a najsporniji je bio zahtev Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke da se značajno smanje penzije. Relativno lako je usvojen zahtev da minimalne plate budu smanjene sa 750 na 600 evra, kao i da do kraja godine otkaze dobije oko 15.000 zaposlenih u državnoj službi, a za sada nije poznato da li su ukinute 13. i 14. plata.

Ministar finansija Grčke Evangelos Vanizelos doputovao je u Brisel, gde će svojim kolegama iz država evrozone izneti sve detalje dogovora sa privatnim poveriocima Grčke, koji su pristali da otpišu dug u iznosu od 100 milijardi evra, što je otprilike trećina ukupnog grčkog duga.

Dva najveća grčka sindikata saopštila su da nisu zadovoljna postignutim dogovorom i zakazali su 48-časovni štrajk.

Grkči premijer i ministar finansija su jutros imali sastanak sa liderima opozicijena kome nisu uspeli da se dogovore o merama štednje.

Informaciju da je postignut dogovor je na konferenciji za novinare u Frankfurtu potvrdio i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

Dragi je na konferenciji za novinare rekao da je primio poziv od grčkog premijera Lukasa Papadimosa nekoliko minuta pre konferencije i da mu je on poručio "da je dogovor postignut i da su ga podržale sve veće partije", prenela je agencija AFP.

On nije želeo da komentariše mogućnost da ECB zabeleži gubitke na ime brojnih grčkih obveznica u svom vlasništvu, koje je nagomilala u okviru kontroverznog programa kupovine dužničkih hartija zemalja evrozone, ali je ukazao da ECB "nije pregovarač" u razgovorima između Grčke i njenih kreditora oko otpisa duga.

Od privatnih kreditora Grčke traži se da otpišu otprilike polovinu potraživanja na ime grčkih obveznica u svom vlasništvu, čija je ukupna vrednost 200 milijardi evra, da bi se dužnički teret Atine sveo na održiv nivo.

ECB je pod pritiskom da i sama otpiše deo potraživanja na ime dužničkih hartija u svom vlasništvu, budući da, čak i ako privatni kreditori otpišu dogovoreni deo duga, to neće biti dovoljno da se grčki javni dug do 2020. godine dovede na nivo od 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa sadašnjih 160 odsto.

ECB je početkom maja 2010. počela da kupuje grčke obveznice u pokušaju da se snize troškovi zaduživanja Atine. Pokušaj nije uspeo, a Grčka se od tada oslanja na prvi paket međunarodne pomoći u iznosu od 110 milijardi evra.

Kancelarka Nemačke Angela Merkel upozorila je ranije da bi izlazak Grčke iz zone evra imao nepredvidive posledice.