Pusić: Dogovor o granicama jeftiniji od arbitraže

"Treba uložiti napor da se rešenja za granice nađu u direktnim bilateralnim pregovorima, a to ćemo i učiniti, jer je to naš posao i naš zadatak" izjavila je Pusić za današnji Novi list.

Pusić je tako komentarisala predlog predsednika Ive Josipovića za graničnu arbitražu sa Srbijom i BiH ukoliko se dogovor o granicama ne postigne "u neko kraće vreme".

"Arbitraža je uvek moguća ako se ne možeš ili ne znaš dogovoriti. Ali apsolutno su najbolja rešenja ona koja sama po sebi poboljšavaju prekogranične odnose i naš je zadatak da pokušamo ostvariti te ciljeve", objasnila je ministarka.

Ona je dodala da bilateralni dogovor minimalizuje osećaj da je rešenje nametnuto, a proces dogovaranja razvija prekogranične odnose i poverenje zemalja u regionu.

"O uštedi u novcu da i ne govorim", rekla je Pusić.

Ona je ocenila da se vrednost dogovaranja najbolje pokazala na primeru Slovenije, jer su posle godina blokada i sukoba Slovenija i Hrvatska dogovor o sudijama Arbitražnog suda o rešenju graničnog spora postigle bilateralno.

Samu arbitražu ocenila je kao "rešenje iz nužde i iz nemogućnosti da se problem bilateralno reši".

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović predložio je ranije arbitražu ukoliko u skorije vreme ne bude postignut dogovor o granici sa Srbijom i BiH. On je za Novi list objasnio da bi bilateralna arbitraža sa susedima bila jeftinija i brža od one kakvu bi sproveli Međunarodni sud pravde ili Međunarodni sud za pravo mora.

"Moglo bi se dogovoriti tako da svaka zemlja predloži po dvoje arbitražnih sudija, te da se o petom zajedno usaglase i uzajamno slože da pristaju na svaki rezultat arbitraže", rekao je Josipović i dodao da je tu mogućnost neslužbeno spomenuo kolegama iz Srbije i BiH.

Hrvatska trenutno arbitražom, u saradnji s EU, rešava problem granice sa Slovenijom, a očekuje se slično rešenje i s Crnom Gorom oko sporne granice kod Prevlake gde je od 2002. na snazi privremeni režim.

Sa Srbijom je sporna granica na Dunavu, jer Srbija zastupa stav da granica ide sredinom reke, a Hrvatska traži poštovanje predratnih granica katastarskih opština koje se protežu na obe obale Dunava.

Iako Hrvatska i BiH imaju potpisani Sporazum o granici njega hrvatski Sabor nije ratifikovao. Hrvatska je, kako podseća Novi list, tražila da se ponovo otvore pregovori jer je nezadovoljna time što su Mali i Veli Školj, dva grebena kod Neuma, pripala BiH.