Slepa ulica

Politika

Dok je cela Srbija zamrznuta i prekrivena snegom i ledom, na jugu zemlje, u Bujanovcu, ključa od uzavrelih strasti. Najnoviji povod za zaoštravanje na ovom izuzetno osetljivom multinacionalnom području jeste odluka političkih predstavnika albanske nacionalne zajednice, koji imaju skupštinsku većinu u ovoj opštini, da preko noći zamene brojne nazive ulica i trgova, ne mareći, pri tom, za potrebu da se održi ionako krhka međuetnička ravnoteža.

Pa tako nameravaju da, umesto Karađorđa, Dušana i Lazara, na tron posade Frašerija, Miđenija i Seferija, a na mesto Dositeja, Desanke i Branka da dođu Hasani, Asdreni i Selimi. Da albanski medicinski tehničari i robijaši osuđeni zbog ilegalnog političkog delovanja tako stanu rame uz rame sa velikanima evropske istorije i kulture. A da i to bude malo, pobrinuli su se politički predstavnici OVPBM (Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe), koji sada presvučeni u civilna odela sede u SO Bujanovac i zahtevaju da po njihovom poginulom saborcu Fatmiru Ibišiju bude nazvan regionalni put Bujanovac–Gnjilane. Ibišijeva „zasluga” je to što je, sve boreći se protiv Miloševića, koji je tada već bio u Hagu, u novembru 2001. bombom likvidirao majora policije Slavišu Dimitrijevića i ranio trojicu njegovih kolega.

Ima u Bujanovcu i onih koji bi promenili i naziv grada, poput odbornika Ismailja Bajazitija, iz Demokratske partije Albanaca. Jer, kako smatraju pojedini ekstremni Albanci, ova srpska opština nije ništa drugo do deo Kosova, odnosno takozvane Dardanije.

Jasno je da bujanovačka skupštinska većina sa Partijom za demokratsko delovanje predsednika opštine Šaipa Kamberija, na čijem je čelu, ne može zvanično da promeni nijedno slovo u nazivu ulica – bez odobrenja Milana Markovića, odnosno njegovog ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ministar kaže da je po sredi samo još jedna provokacija albanskih lokalnih prvaka.

Jer Albanci iz Bujanovca su masovno bojkotovali popis stanovništva krajem prošle godine. Kako tvrde tamošnji Srbi, to su učinili, ne zbog navodne diskriminacije već kako se ne bi utvrdilo da se znatan deo Albanaca trajno odselio sa ovog područja. Neki na Kosovo, a neki u beli svet. I sada, da bi izbegli kažnjavanje zbog bojkota popisa i da ne bi izgubili status „većinskog naroda” u opštini, oni vrše pritisak na državu isturajući na grudobran Ibišija, Hasanija i Seferija...

Marković je već poručio da takva politika neće proći dok je on ministar. A teško da će i posle njega. Jer narušena međunacionalna ravnoteža na ovom osetljivom području poslednje je što Beograd želi. To što se spoljnopolitički pritisak na Srbiju povećava, očito je ohrabrilo one koji bi želeli da takvo stanje iskoriste za sopstvene političke ciljeve, ponekad i otvorenom ucenom. Ali i oni bi morali da znaju da politika zaoštravanja etničkih pitanja najčešće vodi u – slepu ulicu.

Bojan Bilbija

objavljeno: 10.02.2012.