Ostanite kod kuće

Pravda

Potrebno je nositi odeću od pamuka, džempere, vune, krzna, zaštiti glavu i ekstremitete i toplu obuću, čarape i veš, rekla je Macura Tanjugu. Ona je istakla da je, pre nego što se izađe u spoljnu sredinu, potrebno popiti topao napitak, nešto pojesti i zaštititi lice. Preporučila i što više odmaranja i spavanja noću, kao i da se nikako ne uzima alkohol i duvan. Doktorka je upozorila da su mogući padovi na poledici, a da će se oko podneva otkraviti led, zbog čega mogu da padaju ledenice sa zgrada. Ukoliko ima ledenica ma krovu, potrebno je pozvati vatrogasce, rekla je Macura.

- Kada ima snega i kada je hladno vreme, savet je onima koji izlaze iz kuće da obuku nepromočivu obuću sa gumenim đonom. Potrebno je zaštititi glavu i nositi kapu, šubaru, kačkete, kapuljače od nepromočivog materijala. Savetuje se oprez u saobraćaju, sporija vožnja, blagovremeni odlazak na posao, oprezno kretanje na trotoarima zbog mogućnosti padova – kaže Macura.

Savetuje se, posebno starijim osobama, srčanim i hroničnim bolesnicima, da zbog hladnog vremena i niskih temperatura vazduha bez preke potrebe u ranim jutarnjim satima ne izlaze iz kuće. Izlazak iz kuće preporučuje se tek oko podneva, ukoliko temperatura vazduha poraste i ako nemaju nikog ko bi im nabavio neophodne namirnice. Posebno bi trebalo da se čuvaju osobe sa lošim kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim sistemom. Na put bi trebalo da odlaze samo oni koji moraju, a vozači bi trebalo da imaju odgovarajuću zimsku opremu i lance. Oni koji odlaze na posao trebalo bi da uzimaju kaloričniju hranu. Macura je još ranije poručila građanima da zovu zbog problema koji su zaista urgentni i da bez potrebe ne opterećuju telefonski broj 94. Ona je istakla da je telefonski broj za davanje saveta 361-5008 i da je broj 361-4350 namenjen za davanje saveta za decu.

Saveti za hronične bolesnike

Narušeno zdravlje hroničnih pacijenata dodatno otežavaju niske temperature i povećana vlažnost vazduha. Najteže je onima koji imaju bolesno srce, astmu, ali i onima koji su podložni urinarnim ili respiratornim infekcijama.

- Hladnoća sužava periferne krvne sudove, što loše utiče na srčane bolesnike. Hladnoća je jedan od značajnih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti. Zbog toga je važno utopljavanje i nošenje šala, kape i rukavica Takođe, trebalo bi prilagoditi terapiju zimskim potrebama, pošto propisane doza možda nisu dovoljne da održe krvni pritisak u željenim granicama.

- Dijabetičari su podložniji infekcijama u ovom periodu. Zbog toga bi trebalo da posebnu pažnju obrate na obuću, jer se kao česta komplikacija bolesti javlja dijabetesno stopalo. Nikako ne bi smeli da nose tesne čizme ili cipele, pogotovo ako dugo hodaju.

- Zima ne prija ni hroničnim plućnim bolesnicima, a posebno im smeta povećana vlažnost vazduha i magla. Oni bi trebalo da redovno uzimaju propisane terapije i vitamine, i obavezno da se vakcinišu protiv gripa.

- Hladan vazduh sužava disajne puteve, što je problem za one koji boluju od astme. Oni bi trebalo da piju suplemente koji poboljšavaju opštu odbrambenu sposobnost organizma, a deci bi preventivno trebalo da se daje 10-15 mg cinka dnevno, kao i dosta svežeg voća i povrća.