Žive u buđi i mraku

Pravda

Jelena, Pavle i njihove kćerke, dvogodišnja Anastasija i troipogodišnja Anđela, žive od Jelenine invalidske penzije koja iznosi 15.000 dinara, tako da i ne čudi što im je dug za struju narastao na 76.000 dinara.

Ona invalid, on nezaposlen

- Ma koliko pazili na svaki dinar, novac brzo nestane. Deci treba za hranu, odeću, tako da za komunalije skoro ništa ne ostaje – priča Jelena.

Novčana situacija im se dodatno pogoršala kada je Jelena, koja od rođenja ima iščašen kuk i kraću nogu, posle drugog porođaja postala gotovo nepokretna, a suprug je morao da ostavi posao i posveti se podizanju dece.

- Ne mogu sama ni da ustanem, ni da odem do toaleta. Zato je Pavle morao da napusti posao kako bi pomagao meni i brinuo o deci – dodaje.

Ristići kažu da su dok je bilo toplije nekako uspevali da žive bez struje, ali im je sa dolaskom ledenih dana situacija postala gotovo nepodnošljiva.

Šta jesti sutra

- Najteže nam je da održavamo ličnu higijenu, naročito otkako nemamo ni vodu. Pavle mora da ode po vodu i donese je u balonima. Potom tu vodu grejemo na šporetu, pa tek onda možemo da se umivamo i okupamo – kaže Jelena kroz suze i dodaje da je najviše brine zdravlje dece, jer je stan u toj kući memljiv, pošto krov prokišnjava i gotovo ceo prostor u kome žive prekrila je velika buđ.

Pavle kaže da su u svoj nesreći ove zime imali sreće, te su dobili drva za ogrev, od čoveka koji zna za njihovu tešku situaciju. Ipak, i ogreva imaju za svega nekoliko dana.

- Kad padne veče, decu uspavamo, a mi onda ugasimo šporet da bismo uštedeli drva i sedimo tako u mraku i mozgamo kako da nabavimo namirnice za sutra – pričaju očajni supružnici.

Pomoći gotovo nema

Porodici Ristić gotovo niko od gradskih niti republičkih ustanova ne pomaže. Opština Zvezdara im je dala jednokratnu pomoć od 10.000 dinara, a Crveni krst paket za ličnu higijenu pre tri meseca. Centar za socijalni rad i Sekretarijat za socijalnu zaštitu ostali su nemi pred njihovim zahtevima za pomoć.

R. Berbatović

Struja im isključena zbog duga