Iz Limanske česme i dalje ista voda teče

Radio 021

Neću početi rečenicom koja je popularna kada želimo da opišemo nedavnu prošlost: "davne 1960. godine"... To bi me učinilo starom i samim tim bi opisi događaja delovali kao da su pod velom tavanske prašine koju su prekrilie kreativno ispredene paukove mreže. Sećanja su živa, veselo podrhtavaju u meni, kao da se sve zbivalo prethodne godine.

Te, 1960. novembra meseca koji je još uvek nosio pitominu jeseni, doselili smo se iz ulice Stevana Sremca u kulu broj jedan, na Limanu jedan, osmi sprat. Dok su nosači i rodbina vukli nameštaj, što liftom, što stepenicama, širom sam otvorila prozore, duboko udahnula svežinu vazduha i zagledana u Frušku goru i TV toranj na Vencu osetila strujanje neopisive sreće, radosti, nesagledivog prostranstva

koje mi je bilo nestvarno i bajkovito u odnosu na skučenu ulicu koja me je gušila do tada.

Premestila sam se i u novu, bližu školu "Đorđe Natošević". Prijem profesora i đaka je bio raznolik: od dobrodošlice, do podozrivosti, želje da se pokaže ko su "starosedeoci", a ko "pridošlice", pa malo ljubomore i samopotvrđivanja... Profesori nisu zaostajali za učenicima u želji da mi dokažu da su veći i objektivniji znalci od mojih prethodnih...

Tri novoizgradjene zgrade, nazvane kulama su bile jedine na tom delu Limana, sve ostale su bile porodične kuće starosedelaca. Deca su se veoma brzo zbližila: svi smo igrali fudbal, tada novotariju sporta - badminton, odbojku... Imali smo i mesnu zajednicu u kojoj je bio televizor, pa smo se okupljali da bismo pogledali neku do humorističkih serija sa Čkaljom i Mijom. Nastajale su i medjusobne simpatije, stidljivo ispoljavane i brižljivo čuvane. Jednoga dana sam na svojoj terasi pronašla ceduljicu okačenu na štipaljku za veš na dugom koncu... Spuštena je sa gornjih spratova. Limanski momci su "brižno" čuvali devojke iz svoga okruga, dešavalo se da na "demarkacionoj" liniji kod podvožnjaka momak koji se vraćao sa pratnje svoje drage bude sačekan i da "zaradi" par ćuški.

Leta su bila dinamična sa kolonoma ljudi koji su hrlili put Štranda. Mi smo bili privilegovani pošto se ta divna plaža nalazila na kraju naše ulice. Skupljali smo se na Špicu, družili i u hladu nekog drveta čitali "zabranjene knjige". Još uvek mi iz "Tereze Raken" i Gi De Mopasana "curi" sitan štrandovski pesak.

Deo Limana, iza kula pa do Đačkog igrališta je bio pesak koga su jesenji vetrovi pretvarali u dine. Pristizanjem snegova, postajale su podobne visoravni sa kojih smo se sankali. Nasip preko koga je prolazio voz i podvožnjak ispod su delili Liman od ostatka grada. Voz se često zaustavljao na singalu i tada su se mnogi putnici iskrcavali i niz nasip spuštali, skraćujući vreme do povratka kućama. Tik uz nasip se nalazio i fudbalski stadion kluba "Novi Sad", utakmice su počinjale nedeljom u deset i retko ko je to propuštao. Zatim se odlazilo kući na nedeljni ručak: supa, sos i meso, pohovano sa krompir-pireom, salatom od kupusa i štrudlom sa makom - pa na stadion Vojvodine...

Limanska česma nam je bila osveženje i tik uz nju je bio čuveni obućar, čika Kušljić koji nam je često bio potreban. Imao je dva sina, Milana i Borisa, vesele drugarčine koje smo svi voleli i rano izgubili. Pesak se postepeno pretvarao u stambene zgrade, rušile su se porodične kuće i nicale višespratnice. Mi smo se rasejavali po ostalim Limanima, drugim delovima grada i celom svetu...

Ostala je Limanska česma, u drugom dekoru, ali iz nje i nadalje teče ista voda koja nam je nekada gasila žedj a danas osvežava uspomene na proteklo vreme naše bezbrižne i vesele mladosti. (autorka teksta i fotografija Tatjana Jazić-Savin)

Ako i Vi želite da pišete i da Vašu priču vide i ostali posetioci ovog portala, adresa je: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . U nedeljama koje slede na našem portalu ćemo pisati o svim novosadskim kvartovima i naseljima, a sem naših objavićemo i Vaše priče. Najbolje će biti nagrađene, glavna nagrada je četiri noćenja u Pragu za dve osobe.

Tekstove koji nisu redakcijski (poput ovog) moguće je komentarisati na Fejsbuk stranici Radija 021.